Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Alergije na ambroziju

Od alergijskog rinitisa, najčešće bolesti disajnih organa, u Srbiji po proceni boluje oko 400.000 osoba. Velika većina njih bori se sa sezonskim oblikom te bolesti, polenskom kijavicom. Interesantno je da je sve veći broj mladih osoba alergičan na polene cveća, trava i drveća. Ali ipak prva na listi ozlogašenih je ambrozija koja je sa semenom crvene deteline došla kod nas iz Amerike. Prvi put je primećena u Vojvodini, neposredno posle Prvog svetskog rata. Polenizacija je najintenzivnija od jula do oktobra za vreme cvetanja.
Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom, naročito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a ređe pirinač i kukuruz. Lekari, uprkos nedostatku pravih statističkih podataka, svake godine prijavljuju povećan broj alergijskih reakcija koje se dovode u vezu sa ambrozijom. Susedne zemlje već odavno imaju zakone kojima se reguliše uništavanje ove biljke. U olakšavanju simptoma i sprečavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova (antihistaminika). Preventivne mere sastoje se od poštovanja nekih utvrđenih pravila, a to su: Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu, držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprečilo da polen uđe u stan ili auto. Ako je vetrovito ostati u kući, tuširati se i prati kosu svako veče, ali i često prati ruke, često se presvlačiti. I pored primenjenih svih preventivnih mera ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji će propisati antialergijske lekove (antihistaminike).
ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji će propisati antialergijske lekove (antihistaminike).
@@@

Povezano

Ostavite vaš komentar