Kukuruz i prerađevine od kukuruza kao stočna hrana koriste se u više od 20 oblika. Jedan od najznačajnijih oblika korišcenja trebalo bi da pripada kukuruznoj silaži od cele biljke, vlažnog klipa i zrna. Siliranje je način konzervisanja biljaka i njihovih nusproizvoda vlažnim putem, a postiže se fermentisanjem u siliranoj masi pomoću mikroorganizama bez prisustva vazduha.
Neophodne pripreme pre stavljanja silaže u silotenčeve jesu i da se silotenčevi očiste od svih nečistoća jer se dešava da ostane deo silaže od prethodne godine koja je u toplim periodima pogodna za razvoj određenih bakterija, plesni i buđi i ukoliko ostane u prostorima za siliranje može da posluži za zagađenje silaže koja se stavlja u silo prostor, napominje Radisav Vujić direktor Zavoda za poljoprivredu. Neophodno je da zid pod silo prostora budu bez oštećenja kako se ne bi stvarali vazdušni džepovi. Kada je u pitanju sam proces siliranja treba obratiti pažnjum na zrenje kukuruza.
Od dodatnih sastojaka biljki koja se silira nije potrebno dodavati ništa savetuje Vujić.
Materijal koji se silira treba dobro pokriti najlonom, zemljom ili peskom debljine 8 do 10 santimetara kako ne bi došlo u kontakt sa vazduhom i ostaviti da zri 4 do 6 nedelja. Osnovni cilj siliranja je da se očuva vrednost siliranog materijala uz što manje troškove i gubitke. Mora se reći da su gubici pri siliranju neizbežni, kako u suvoj materiji tako i u hranljivoj vrednosti.
