Nivo stranih ulaganja u Srbiju u narednih 10 godina mogao bi da se kreće između dve i šest milijardi evra godišnje, u zavisnosti od odabranog tempa reformi predviđenih Strategijom podsticaja i razvoja stranih ulaganja. U zavisnosti od doslednosti u sprovođenju reformi, Srbija mogla bi mogla da zauzme između 10. i 75. mesta na rang listi zemalja rangiranih prema ekonomskoj slobodi i spiskovima investitora na kojoj trenutno zauzima 140. mesto, od ukupno 200 zemalja.
Strategija je liberalan i sveobuhvatan dokument koji se zalaze za demonopolizaciju Srbije, otvorenu i dinamičnu privredu, a obeležena je ambicioznim projektom – da Srbija za 10 godina bude članica EU sa najdinamičnijom privredom u jugoistočnoj Evropi, sa 10.000 dolara bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.
Ciljevi Strategije su povećanje broja i vrednosti novih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor, olakšavanje pristupa i podrška investitorima da brže sprovedu planirana ulaganja u Srbiju, kao i kvalitativno i kvantitativno povećanje međunarodno konkurentnih proizvoda i usluga.
Efekti porasta investicionih priliva bili bi stvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, povećanje izvoza, transfer tehnologija i znanja, unapređenje ljudskih resursa, porast konkurentnosti privrede, uključivanje u međunarodno tržište, podizanje životnog standarda i smanjenje siromaštva.
Trenutni nivo neposrednih stranih ulaganja u Srbiju nizak je u poređenju sa zemljama okruženja i ona su usmerena pretežno na kupovinu domaćeg tržista, kao i da postoji nedovoljna organizovanost i slaba koordinacija državnih organa u podsticaju tih ulaganja.
Srbija je najniže rangirana među zemljama u tranziciji po nivou ukupnog priliva stranih investicija po glavi stanovnika, u periodu od 1990. do 2004. godine, sa samo 526 dolara za razliku od najbolje pozicionirane Estonije koja je imala 7.330 dolara.
