SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. U narodu ovaj praznik tumači se kroz mnoštvo običaja vezanih za letnji životni ciklus prirode.
Sveti Georgije (275-303) je živeo u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica tada nepriznate hrišćanske vere. Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna. U to vreme odvažno je stupio pred imperatora i saopštio mu da je hrišćanin. Car Dioklecijan je osudio Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja, posle čega je osuđen na smrt odsecanjem glave.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta. Sveti Georgije jedan je od najčešćih svetitelja kućnih patrona srpskog naroda. Ovaj svetac na ikonama se predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem probada strašnu aždaju. Ona na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala” brojne nevine hrišćane.
