Građani Srbije mogu u 18 zemalja da ostvare pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć na osnovu međunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala sa tim zemljama, ali neke od njih se oglušuju o taj dokument i naplaćuju svoje usluge. Zato je bitno da svi koji putuju u inostranstvo ponesu potvrdu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) kako bi osigurali refundaciju troškova lečenja ukoliko im to bude bilo potrebno.
Vukašin Vukićević, direktor sektora za inostrano osiguranje RZZO, kaže za „Blic“ da takvu potvrdu mogu da dobiju samo relativno zdrave osobe.
– Hroničnim ili akutnim bolesnicima (postinfarktna stanja, dijaliza i sl.) pretpostavlja se da će u inostranstvu biti potrebna lekarska pomoć i zato ne mogu da dobiju potvrdu o pravu na hitnu medicinsku uslugu u drugoj zemlji, bila ona ugovornica ili neugovornica – kaže Vukićević.
U zemljama ugovornicama pravo se ostvaruje u skladu s potpisanim dokumentom, a u drugim zemljama prema našem zakonu – osiguranik plaća uslugu, ali je posle povratka u Srbiju naplaćuje od RZZO, i to na osnovu naknadno date ocene lekarske komisije da je bilo reči o hitnoj medicinskoj pomoći.
– Ko nema prethodno izdatu potvrdu, nema ni prava na naknadu troškova. U zemljama ugovornicama nije obavezno imati potvrdu. Ako je potrebna usluga u nekoj od tih 18 zemalja, osiguranik je dobija besplatno, a tamošnja medicinska ustanova naknadno traži tu potvrdu od Srbije. U slučajevima kada je ugovor na principu reciprociteta kao što je sa Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovačkom i Poljskom, obostrano se pružaju usluge. Tako, Englez dobija uslugu u Srbiji o trošku našeg osiguranja, a Srbi tamo o njihovom trošku – objašnjava Vukićević.
Međutim, on upozorava na to da neke od tih zemalja ne poštuju potpisani ugovor.
– U Bugarskoj često naplaćuju usluge našim građanima. U BIH imamo sporazum na principu osiguranja i naknadnog obračuna, ali to se ne poštuje svuda, najčeće u Sarajevu i u oblastima gde je bilo najviše međuetničkih sukoba. Nepoštovanja ima i u Republici Srpskoj, ali ne tako često kao što je u BIH i nekim delovima Hrvatske. Na službenom nivou imamo dobru saradnju s Hrvatskom. Problem je što našim građanima refundiramo zvaničnu cenu usluga tih zemalja. Ako naplate više, ne možemo da reagujemo – objašnjava Vukićević.
Od ove godine, hitne lekarske usluge naši građani mogu dobiti i u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama bivše SFRJ, sem u Sloveniji jer sa njom nije potpisan ugovor.
– I u Crnoj Gori nekad naplate bez provere da li osoba ima prava na osiguranje. Ali toga je sve manje. Sa Grčkom su razgovori u toku. Ne verujem da će se skoro zaključiti. Tamo primenjujemo naš zakon, kao i u Egiptu i u Turskoj. Sporazum sa Turskom je potpisan, ali ne i ratifikovan, pa nisu obavezni da ga primenjuju – kaže naš sagovornik .
Inače, međunarodne ugovore koji uređuju pravo na zapošljavanje, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, Srbija je potpisala sa 25 zemalja, ali je u 18 regulisano zdravstveno osiguranje.
U kojim zemljama postoje ugovori
Dobra saradnja: Velika Britanija, Slovačka, Poljska, Makedonija, Rumunija, Mađarska, Češka, Italija, Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Nemačka, Austrija
Zadovoljavajuća saradnja: Republika Srpska, Crna Gora
Nedovoljna saradnja: Federacija BiH, Hrvatska, Bugarska
Besplatna procedura
Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, treba da se javi izabranom lekaru koji izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju sa kojom treba da ode na lekarsku komisiju u filijalu RZZO kojoj pripada. Ukoliko je sve u redu, osiguranik dobija potvrdu o pravu na besplatnu hitnu medicinsku uslugu u stranoj zemlji. Procedura je besplatna.
