Tokom pripreme zemljišta za prolećnu setvu vrlo često se pribegava neopreznom spaljivanju biljnih ostataka, niskog rastinja, korova i osušene trave, zbog čega dolazi do učestalih požara. Najčešće greške prilikom spaljivanja su nepripremljenost biljnih ostataka za spaljivanje i nepravilno prikupljanje na mesto koje je na bezbednom rastojanju od objekata i prostora na koje se može proširiti požar, kao i nedovoljna pažnja na smer i jačinu vetra pri spaljivanju.
Iz odeljenja protivpožarne policije upozoravaju poljoprivrednike da svako izazivanje opasnosti pri spaljivanju biljaka predstavlja i njihovu zakonsku odgovornost. Odredbama novog Zakona o zaštiti od požara se zabranjuje spaljivanje biljnih ostataka na otvorenom prostoru, a lice koje ovom radnjom izazove požar dužno je da nadoknadi troškove intervencije.
Spaljivanje žetvenih ostataka i korova na njivama prilikom pripreme zemljišta za prolećne radove je izuzetno štetno, ali uprkos upozorenju stručnjaka da se to ne čini, mnogi poljoprivrednici iz neznanja pokušavaju da se uz pomoć vatre reše korova na svojim parcelama, a time se samo osiromašuje zemljište više godina unapred. Pored toga poljoprivrednici te radove vrlo često vrše neoprezno, ne obraćajući pažnju na posledice koje zbog toga mogu nastupiti. Nastalom vatrom, najčešće su ugrožena skladišta stočne hrane, zgrade, voćnjaci, šume ili otvoreni prostor kojim se požar može prenositi.
Opasnost uglavnom proizilazi zbog nepripremljenosti biljnih ostataka za spaljivanje, vremenskih uslova, odnosno smera i jačine vetra i ostavljanje vatre bez nadzora.
Najvažnije od svega je znati da paljenje strnjišta nije agrotehnička mera, da nanosi štetu zemljištu.
Spaljivanjem žetvenih ostatakadirektno se uništavaju makro i mikro elementi u zemljištu koji se, u dužem nizu godina, mora nadoknađivati mineralnim đubrivom.
