Trećina bračnih parova u Srbiji nema potomstvo. I dok oko 200 hiljada supružnika traži pomoć lekara da bi postali roditelji, neki parovi u Srbiji svoju decu nemilosrdno zlostavljaju od najranijeg detinjstva. Samo 2008. godine, 600 dece oduzeto nasilnim roditeljima.
Umesto ljubavlju i pažnjom, detinjstvo nekih mališana obeleženo je batinama, strahom, suzama. O daljoj sudbini zlostavljanih mališana odlučuju nadležne institucije.
Ukoliko se situacija u porodici sredi, dete se vraća u nju. U suprotnom, sudbina mališana je odrastanje u hraniteljskim porodicama ili u domovima.
Kada je reč o zlostavljanju dece, nema modela ni pravila. Dešava se i u najsiromašnijim porodicama i kod intelektualaca.
Ukoliko Centar za socijalni rad proceni da dete nije bezbedno u porodici, jedino on ima zakonsko pravo da roditeljima oduzme dete.
Mališani, koje su povredili njihovi najmiliji, ne veruju više ni odraslima, ni deci. Poverenje, osnov za sve buduće odnose, ne vraća se preko noći. Ako je izloženo nasilju od malena, posledice su dublje i teže ih je zaceliti.
Bez obzira na to šta su preživela, deca ne prestaju da vole svoje roditelje i žele da im se vrate, kažu stručnjaci. Neki roditelji, tek kada im oduzmu decu, shvate greške i tek tada se trude da ih isprave.
Za protekle četiri godine, samo dvoje mališana se iz ustanove za privremeno zbrinjavanje vratilo se u svoju porodicu. Ostali, odlaze ili u hraniteljske porodice, ili u domove, jer u biološkim porodicama nisu bezbedni.
