Кancelarija za veronauku crkvene opštine Valjevo u okviru tribina Pravoslavlje i mladi večeras od 19 sati u svečanoj sali Valjevske gimnazije organizuje predavanje na temu Profesionalna orijentacija – Pomoć u izboru škole i zanimanja.
Izbor zanimanja je tema kojom se svako od nas bavio bar jednom u životu.Tada smo sebi postavljali pitanja:kojim putem da pođem,čime da se bavim?Neki su napravili dobar izbor i zadovoljni su poslom i vole ono što rade.Takvi ljudi su i veoma uspešni u svojim profesijama.Međutim, ima i onih koji su pogrešili u izboru,nezadovoljni su i osećaju se neuspešnim.U radu provodimo veliki deo svog života i zato je važno da to vreme bude što kvalitetnije provedeno.
.U našem društvu mladi se dva puta u toku školovanja nalaze pred ovom odlukom.Prvi put po završetku osnovne škole, kad se odlučuju za upis u srednju školu, a jedan broj mladih drugi put, kada bira fakultet na kom će nastaviti školovanje.Ovo je prva značajna odluka koju donose u svom životu .Mladi od petnaest godina još uvek nisu sasvim spremni da samostalno izvrše ovaj izbor.Oni su još uvek pod jakim uticajem roditelja i nastavnika.Taj uticaj postoji i kod maturanata srednjih škola pred kojima je dilema: studirati ili ne.Oni koji se odluče za studiranje imaju problem izbora fakulteta.Pitanja koja se javljaju su:da li da studiram ono što volim, da li će me primiti na željeni fakultet, da li ću moći da se zaposlim kad završim…
Uloga roditelja u ovom trenutku je veoma važna.Ukoliko roditelji dobro poznaju svoju decu, znaju njihove sposobnosti i talente i imaju stav da je dobro raditi ono što voliš, oni će biti dobri savetnici svojoj deci.Međutim,nisu svi roditelji u stanju da budu objektivni kad su njihova deca u pitanju, ponekad su njihova očekivanja prevelika , a ponekad premala.Naime neki roditelji nameću deci odluku da studiraju, iako ona nisu sposobna za to,nameću im fakultet ili im ne dozvoljavaju da studiraju da bi se što pre zaposlila.Stav roditelja da treba raditi ono što se isplati,da je samo zarada važna,takođe može da odvede decu u pogrešnom smeru. .Ukoliko mlada osoba izabere zanimanje samo zato što se isplati u današnje vreme, ili zato što nije mogla da se upiše na željeni fakultet jer nije položila prijemni ispit,pa je odabrala nešto drugo, a pri tom nema interesovanja za to, ima male je šanse da će ostvariti profesionalni uspeh,čak i ako uspešno završi školu.Ponekad se dešava da završe školu, ali da se nikad ne bave tom profesijom. Tako da se dešava da posle neadekvatne srednje škole upisuju fakultete koji nisu u vezi školom koju su završili.Tada im je studiranje znatno teže jer nemaju dobru osnovu.Događa se da i posle završenog fakulteta promene profesiju,odnosno da se ne bave onim što su završili,kao na primer da lekari odu u trgovinu…
Odlučujući faktori u izboru zanimanja treba da budu interesovanja i sposobnosti.Interesovanja su stečene mogućnosti koje su relativno trajne i sadrže saznajnu,emocionalnu i delatnu komponentu.To znači da sa više pažnje i ljubavi pristupamo onome što nas interesuje.Što neka osoba ima više interesovanja,njen život je bogatiji i manje ima izgleda da joj bude dosadno i ima veće šanse na uspešnost.Mala deca imaju mnogo interesovanja, ali ona nisu ni snažna ni dugotrajna.Zadatak roditelja je da podstiču radoznalost i da omoguće deci da pronađu ono što ih interesuje.Neki roditelji se žale da su njihova deca mnogo stvari započinjala ali su sve napuštala.Ovo nije pokazatelj da njihova deca nisu istrajna, već govori o tome da ona traže nešto što će ih zainteresovati.Deca ne mogu da znaju dok ne probaju, da li je neka aktivnost njima zanimljiva.Tokom odrastanja interesovanja se menjaju i po broju i po intenzitetu.Tek u periodu adolescencije usled sazrevanja i većeg iskustva, formira se manji broj intenzivnih interesovanja koja ostaju i deluju kao motivaciona snaga.Na formiranje interesovanja utiču i talenti koja deca poseduju.Ukoliko roditelji prepoznaju talenat kod svoje dece i omoguće im da ga razviju, dobiće uspešno i zadovoljno dete,odnosno osobu. Nažalost, neki roditelji vide talenat kod svoje dece, ali im ne dozvoljavaju da ga razviju zbog uverenja da se od umetnosti ili od sporta ne živi, ili da život nije zabava nego borba, ili da opstaju samo oni koji teško rade.Ove osobe celog života žale za tim što ne rade ono za šta su talentovane, i umesto da uživaju u životu, one život doživljavaju kao patnju.
Pokazalo se da su češće greške u izboru zanimanja posle osnovne škole nego posle srednje,što znači da im je pomoć u ovom periodu veoma potrebna i značajna..Ponekad se izabere zanimanje koje je moderno, ili škola u koju ide društvo iz prethodne škole ili kraja, što može biti greška jer tada mogu da shvate da nisu na pravom mestu za njih.U tom slučaju ili menjaju školu, ili moraju da ulože mnogo veći napor da bi je završili.
Nekad roditelji žele da deca nastave njihov posao, ne vodeći računa o sposobnostima i interesovanjima dece.Tako se dešava da roditelji koji imaju npr advokatsku kancelariju podrazumevaju da njihovo dete treba da studira prava jer ima već razrađen posao, što kod dece može da stvori konflikt između njegovih želja i očekivanja roditelja. Svi ti razlozi su spolja nametnuti i mogu da odvedu dete u pogrešnom pravcu.Najbolje je da slušaju sebe, da razmisle, koji su to predmeti iz kojih dobiju dobru ocenu sa najmanje truda ili šta rado čitaju i izvan škole.Ukoliko ne mogu da se opredele, dobro je da zatraže profesionalnu pomoć stručnjaka za profesionalnu orijentaciju. Stručnjak može da im pomogne tako što će utvrditi koje su im sposobnosti najrazvijenije, koje osobine ličnosti poseduju i koja interesovanja imaju.Do ovih podataka stručnjak će doće obavljanjem intervjua,testiranjem ličnosti i interesovanja,testiranjem intelektualnih sposobnosti, a uzeće u obzir i fizičke i zdravstvene sposobnosti U odnosu na ove nalaze,odnosno osobine ličnosti, interesovanja i razvijenost opštih i posebnih sposobnosti, kao što su, na primer, sposobnost izražavanja rečima ili sposobnost za rad sa brojevima, predložiće grupu zanimanja koja najviše odgovaraju toj osobi, a ne jedno zanimanje, jer niko nije rođen samo za jedno zanimanje.Tako će mlada osoba uz pomoć stručnjaka i drugih važnih osoba u okruženju lakše moći da na kraju sama donese odluku.Međutim, ako pogreši i odabere fakultet koji je ne zanima , treba joj omogućiti da ispravi grešku, da ne bi robovala godinama pogrešnom izboru.Dugogodišnje iskustvo koje imam u profesionalnoj orijentaciji dece i omladine pokazalo mi je da oni koji izvrše dobar izbor uspešno studiraju i imaju uspešnu karijeru, što im omogućava srećan i ispunjen život,dok oni koji ne poslušaju sebe, mogu da imaju probleme i u drugim poljima života, a ne samo u profesionalnom polju.Na primer osoba koja se ne bavi slikarstvom,za šta ima talenta, bavi se poslom koji ne voli i zbog toga dolazi u česte emotivne krize i konflikte.
Ponekad je mladim ljudima potrebna samo potvrda od stručnjaka da su izvršili dobar izbor što im znatno podigne samopouzdanje.Ponekad dođu na profesionalnu orijentaciju mladi ljudi koji su se opredelili za neko zanimanje ali strepe da li su dovoljno sposobni da završe željenu školu i da se bave odabranom profesijom.Njima će mišljenje stručnjaka pomoći,ukoliko potvrdi taj izbor, da budu sigurniji u sebe.
Postoji i jedan broj mladih koji nemaju nikakvih profesionalnih interesovanja.To su obično mladi koji nemaju dobar uspeh u školi. Oni znaju da nešto moraju raditi da bi se izdržavali, ali ne znaju šta.Njih vodi ili spoljašnja motivacija, npr. kažu sviđa mi se da budem lekar, ali ne sviđa mi se da učim toliko, ili nisu podsticani da razviju svoja interesovanja,što govori da su možda su bili zanemareni od s
trane roditelja ili, pak razmaženi.Sa njima treba raditi sa mnogo strpljenja da bi razvili motivaciju i postali ssamostalni i uspešni, jer je uspeh je najveći motivator u profesionalnom životu.
Izbor zanimanja treba prepustiti mladima, verovati da oni najbolje znaju šta je za njih dobro, jer je to period kada preuzimaju odgovornost za sopstveni život. Roditelji treba da kažu svoje mišljenje, takođe treba da saslušaju mišljenje svoje dece,da učestvuju u procesu donošenja odluke tako što će da pružaju psihološku i materijalnu podršku i na taj način olakšaju svojoj deci ovaj težak period u životu,to je ono što deca od njih očekuju.Nesigurnost i strah od neizvesnosti su karakteristični za ovaj uzrast.Zadatak roditelja i stručnjaka je da tu neizvesnost pretvore u što izvesniju uspešnost.Profesionalna orijentacija je odličan instrument za određivanje smernica te uspešnosti i davanje podrške mladima na tom putu.
