Letnji seminar:
Ratna šteta u Valjevskom okrugu
Troje polaznika programa istorije, Milan Vukašinović, maturant Leskovačke gimnazije, Vladica Jovanović, maturant Smederevske gimnazije i Uroš Pešić, učenik III razreda gimnazije u Ljuboviji rade na projektu Prijave ratne štete u Valjevskom okrugu posle , II svetskog rata. Za ovu temu su se odlučili pošto, do sada, u Srbiji, niko se nije bavio istraživanjem prijave ratne štete. Rade na bazi građe iz Valjevskog arhiva koja se, zbog svoje karakterističnosti, klasifikuje kao građa od nacionalnog značaja.
Planirano je da na ovogodišnjem letnjem seminaru bude obrađen deo građe, verovatno oko 1000 prijava, što je petina ukupne građe, za valjevski srez, a dalji rad na ovom projektu bi nastavile naredne generacije. Proučavanje ove građe je značajno zato što se iz analize mogu prikupiti podaci, ne samo o dobrima građana sa istraživanog područja, nego i formirati slika o načinu života u periodu pre i u toku rata.
Polaznici će rezultate svog istraživanja predati Valjevskom arhivu, a želja im je da budu objavljeni u nekom od relevantnih istorijskih glasila u našoj zemlji.
Zagađenost životne sredine
Dve učenice III razreda III beogradske gimnazije i polaznice programa biologije, Milica Marković i Marija Gajić rade projekat Uticaj teških metala na Apodemus agrarius (poljski miš).
Milica i Marija rade sa materijalom prikupljenim iz idustrijske zone Pančeva, pre i posle bombardovanja. Kao kontrolna grupa služi im materijal prikupljen u Lesnici kod Loznice (nezagađena sredina).
One analiziraju lobanje jedinki poljskog miša različite starosti: do 3, 4 do 7 i preko 10 meseci (jedinke različite starosti su imale priliku da u organizam unesu različite količine teških metala) i različitog pola (jedinke različitog pola ove vrste se različito hrane).
Prate se sledeći metali: olovo, cink, bakar, gvožđe, molibden i kadmijum. Istraživanje je pokazalo da je posle bombardovanja najveći porast zabeležen kad su u pitanju bakar i cink, što je i jedan od pokazatelja stepena zagađenosti proučavanog područja.
Olakšica za rad u Matlabu
Matlab je jedan od najmoćnijih programa za numerička izračunavanja i prvenstveno ga koriste naučnici i inženjeri. Filip Živković, učenik III razreda Računarske gimnazije iz Beograda i polaznik programa računarstva radi projekat pod nazivom Implementacija baza podataka u Matlabu. Rezultati ovog istraživanja trebali bi da otvore mogućnost korisnicima Matlaba da u samom Matlabu implementiraju baze podataka kakve njima odgovaraju i manipulišu njima. Na ovaj način bi bio olakšan upis podataka u bazu, pošto bi se sve radilo u jednom programu i samim tim, izbegli bi se problemi oko komunikacije dva programa.
Sredstva za pranje sa enzimima
Reklamiranje sredstava za pranje koja sadrže enzime potakla je maturanta novosadske gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”, Stefana Vujčića, polaznika seminara molekularne biomedicine, na istraživanje pod naslovom Ispitivanje aktivnosti lipaze iz gljive Candida rugosa u prisustvu različitih koncentracija deterdženata.
Lipaza je enzim koji razlaže masti i jedan je od enzima koji se koriste kao aditiv u komercijalnim sredstvima za pranje na niskim temparaturama, a uzeta je lipaza iz pomenute gljive zbog odgovarajućeg stepena kiselosti.
Za svoje istraživanje Stefan koristi različite koncentracije hemikalija koje se nalaze kao aktivne supstance u sredstvima za pranje i njima tretira lipazu.
Suština Stefanovog istraživanja je da utvrdi koje od komercijalnih sredstava za pranje i u kojoj koncentraciji najviše aktivira enzim i tako pruža najbolji učinak.
