Nizom manifestacija, počev od svečanosti povodom otvaranja Grudnog odeljenja, preko brojnih stručnih skupova, ove godine je obeleženo 140 godina postojanja Bolnice u Valjevu. Završnom manifestacijom, pored osvrta na istoriju valjevskog zdravstva, biće obeležena i uspešna realizacija projekta ’’Razvoj zdravstva Srbije’’ koji se završava krajem 2007. godine.
Predstavljena je knjiga „140 godina valjevske bolnice“ novinara i publiciste Zdravka Rankovića. Pored autora knjige novinarima će se obratiti ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević i direktor ZC Valjevo prim. dr Ilija Tripković.
Kroz letopis valjevskog zdravstva provesti valjevski glumci, uz učešće crkvenog hora „Hadži Ruvim“. Desetominutnim filmom biće prikazana aktuelna dostignuća Zdravstvenog centra Valjevo, a ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević govoriće o srpskom zdravstvu danas i sutra. Program će biti završen nastupom gudačkog kvarteta „Miss“.
Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja konačno oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva, u januaru te godine zakupili su kuću nekadašnjeg sreskog načelnika Alekse Andonovića u kojoj je prva bolnica počela rad krajem oktobra.
Od tada do danas, generacije lekara i bolničarki utkali su svoje znanje i humanost u dobrobit ne samo naroda kolubarskog kraja, već čitave Srbije. Valjevska bolnica 1914-15. godine postala je simbol medicinske požrtvovanosti i humanosti – u okruženju velikih bitaka čitav grad postao je Bolnica i tako se zauvek upisao u istoriju srpskog naroda.
Zdravstvena ustanova i njeni zaposleni rasli su sa narodom, pa je tako povratak školovanih lekara iz sveta značio naučni i kulturni napredak samog grada. Lekari su bili nosioci prosvetiteljskih ideja i modernizma, oni su u Valjevu pisali i prevodili knjige, osnovali teniski klub, muzičku školu, osnivali društva prijateljstva sa drugim državama i organizovali kulturne događaje. Ovde su radili i stvarali Jordan Stajić, Selimir Đorđević, Jovan Mijušković, Vladimir Đurović i mnogi drugi lekari koji su obeležili medicinsku nauku Srbije i Jugoslavije.
Nadahnjujući se njihovim nasleđem, valjevsko zdravstvo danas otvoreno je prema dostignućima savremene medicine i ubrzanom razvoju koji se ogleda u nabavci savremene opreme, usvajanju novih dijagnostičkih, terapeutskih i hirurških metoda, kontinuiranoj medicinskoj edukaciji kao i uvođenju organizacionih novina i savremenog upravljanja.
