Većina Roma je i danas ostala verna tradicionalnom načinu života koji nosi niz nepisanih pravila koja su neshvatljiva u savremenom društvu. Za najveći broj Roma život je neprekidna borba za goli opstanak. A u takvom životu deca moraju da odrastu čim prohodaju i da se venčavaju i pre nego što prestanu da budu deca. Prema zvaničnim podacima, školu nije pohađalo ili je završilo manje od četiri razreda gotovo 32 odsto romske populacije, osnovnu školu završi samo 29 odsto, srednju školu oko osam, a visoko obrazovanih ima samo 0,3 odsto Roma.
U saradnji sa stručnjacima za romska pitanja i predstavnicima romske zajednice, Ministarstvo prosvete i sporta Srbije je sačinilo dokument pod nazivom Nacrt strategije za unapređivanje obrazovanja Roma, u kojem se navode osnovne smernice za poboljšanje njihovog obrazovanja. U Valjevu je od marta do avgusta ove godine realiuzovan projekat da se što više romske dece uključi u predškolsko obrazovanje.
Ono na čemu će u narednom periodu raditi predstavnici Školske uprave je uklučivanje roditelja romske dece u školske odbore kako bi se potrebe romske dece uvažile i ušle u programe škola, a cilj je da romska deca redovno idu u škkolu, upisuju željena zanimanja i da se smanji neopravdano napuštanje škole.
Podaci pokazuju da postoje razlike u mišljenjima između roditelja dece i nastavnika kada je u pitanju obrazovanje romske dece. Roditelji, u glavnom, veruju da je nedostatak finansija glavni razlog nepohađanja škole i da suština prevazilaženja ovog problema jeste dodatna pomoć u knjigama i odeći za decu. Nastavnici, međutim, veruju da bi obrazovanje roditelja romske dece, kao i dodatno obrazovanje dece, trebalo da budu prioritetne aktivnosti u bliskoj budućnosti.
Izrada dokumenata i dobra volja, međutim, sasvim izvesno nisu dovoljni preduslovi za dugotrajni, stalni napredak u oblasti obrazovanja romske zajednice. Porast broja obrazovanih i visokoobrazovnih Roma verovatno se može očekivati tek nakon rešavanje elementarnih pitanja – posla, stanovanja… A put do toga je veoma dug.
