641. – Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom provincijom.
1507. – Kao najamnik kralja od Navare poginuo je italijanski general Čezare Bordžija, zbačeni vojvoda od Romanje, vanbračni sin pape Aleksandra VI.
1848. – U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv policijsko-apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha i ubrzo je planula revolucija koja je potresla temelje Austrije.
1854. – Velika Britanija i Francuska priskočile su u Krimskom ratu u pomoć Otomanskom carstvu, zaključivši s njim savez protiv Rusije.
1856. – Rođen je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovodja u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju.
1868. – S pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana i otad je u Srbiji svako mogao da piše kao što govori. Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.
1880. – Rodjen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti.
1881. – Rodjen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, otac moderne Tuske, pod čijim je vodjstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika s njim kao predsednikom na čelu.
1890. – Rodjen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo od neizlečive duševne bolesti.
1907. – U eksploziji ratnog broda “Jena” u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.
1913. – Kanbera je postala prestonica Australije.
1914. – Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem železničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbedjen prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja.
1925. – Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912.
1930. – Vodja borbe za nezavisnost Indije Mahatma Gandi otpočeo je kampanju gradjanske neposlušnosti protiv britanske kolonijalne uprave i njene namere da uspostavi monopol u proizvodnji soli.
1935. – Umro je srpski fizičar, elektrotehničar i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera.
1938. – Nemačke trupe su ušle u Austriju, a Adolf Hitler je dva dana potom objavio da je Austrija postala deo Trećeg Rajha, što su zapadne sile posmatrale skrštenih ruku, nastojeći da na svaki način izbegnu rat s nacistima.
1940. – Posle poraza u “zimskom ratu”, započetom sovjetskom invazijom krajem 1939, Finska je potpisala mirovni ugovor kojim se odrekla Karelijske prevlake i grada Viborg na istoku zemlje.
1945. – Nemačka Jevrejka Ana Frank ubijena je u 15. godini života u nemačkom nacističkom logoru Bergen-Belzen. Njen dnevnik postao je simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, u kojem su Nemci planski istrebljivali taj narod u Nemačkoj i svim okupiranim zemljama Evrope.
1946. – Rodjena je američka glumica i pevačica Lajza Mineli, čije su osnovne glumačke vrline ogromna energija i sugestivnost.
1947. – Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma [“Trumanova doktrina”]. Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.
1964. – Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca izmedju dva svetska rata.
1966. – Parlament je lišio Ahmeda Sukarna svih zvanja, uključujući titulu predsednika Indonezije, a general Suharto postao je vršilac dužnosti šefa države.
1968. – Ostrvo Mauricijus u Indijskom okleanu, britanska kolonija od 1810, postalo je nezavisna članica Britanskog komonvelta. Istog dana 1992. Mauricijus je proglašen republikom, prekinuvši tako i simbolične veze s britanskom krunom.
1971. – Premijer Hafez el Asad referendumom je izabran za predsednika Sirije.
1978. – Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
1984. – U Velikoj Britaniji počeo je generalni štrajk rudara.
1988. – Vlada Južne Afrike zabranila je opozicionu grupu koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da je ona “pretnja javnoj bezbednosti”.
1992. – U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su podmetnuli islamski teroristi poginulo je više od 300 ljudi. Indija je za eksplozije optužila islamskog suseda Pakistan, ali je Islamabad odbacio te tvrdnje.
1993. – Na godišnjicu masakra, islamski teroristi izazvali su u Bombaju novu seriju eksplozija u kojima je poginulo najmanje 200 ljudi.
1994. – Engleska anglikanska crkva rukopoložila je 32 žene za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu dominaciju muškaraca.
1999. – Poljska, Češka i Madjarska su kao prve članice bivšeg Varšavskog pakta ušle u NATO.
1999. – Umro je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka.
2000. – Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku.
2000. – Papa Jovan Pavle II zatražio je oprost za mnoštvo grehova rimokatoličke crkve, uključujući postupke prema Jevrejima, jereticima i ženama.
2003. – U atentatu ispred zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem ubijen je srpski premijer Zoran Đindjić. Na predlog Vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vandredno stanje.
n Đindjić. Na predlog Vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vandredno stanje.
@@@
