Razboj je davno zaboravljeni deo našeg pokućstva. Umetnost ručnog tkanja, veza i zlatoveza poznate su još od davnina, kada je čovek poželeo da ukrasi sebe i svoj dom. Već duže vreme je poznato da polako nestaju stari zanati koji čine osnovu našeg kulturnog i etnografskog blaga. Ručno tkanje ima veliku tradiciju u našem narodu.
Miroslav Timotijević već više od šest godina se bavi proizvodnjom razboja. U početku su to bili drveni razboji, a kasnije je prešao na proizvodnju metalnih razboja od tankozidnih cevi koje se platificiraju, a sve to u kombinaciji sa parenom bukovinom u raznim bojama u zavisnosti od želje kupca.
–
Korišćenje kulturnog nasleđa za inspiraciju savremenog stvaralaštva nije nova pojava. Poznati kvaliteti narodnih nošnji takođe su, s vremena na vreme, skretali pažnju modnih kreatora. Rukovodeći se našom tradicijom i narodnim stvaralaštvom, osavremenjuju se i oživljavaju stare narodne vrednosti u savremenom načinu života.
–
Da bi rad bio olakšan, u komplet spada pored automatskog čunka i čunak sa žljebom i čunak lajsna. Tu je i boks za osnivanje i zatezanje i nosač sa deset kalemova za predivo i umetak za premotavanje prediva.
Standardna radna širina razboja je 90 cm, ali se rade i manji od 50 cm koji mogu da se sklapaju i lako su prenosivi. Ukoliko se izvrši povezivanje pedala, na razboju se mogu tkati materijali koji imaju širinu do 180 cm
–
Razboji koji su vezani za našu tradiciju danas se mogu naći ne samo širom Srbije već i u bivšim jugoslovenskim republikama, u Bugarskoj i Nemačkoj. Moderni razboji namenjeni su kako Timotijević kaže i za amatere i za profesionalce.
–
U preduzeću na izradi razboja trenutno radi četvoro ljudi, u planu je i proširivanje, a kao svojevrstan paradoks Timotijević ističe da nijedan razboj za proteklih šest godina nije prodat u Valjevu.
A ipak, lepo uređen tkački kutak, sa razbojem i predivom, može da oplemeni svaki dom.
uređen tkački kutak, sa razbojem i predivom, može da oplemeni svaki dom.
@@@
