Ikone koje će se od 19. avgusta nalaziti u novoizgrađenoj Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Popučkama biće izložene od sutra pa sve do nedelje u galeriji Narodnog muzeja. Ikone je u proteklih pet ipo meseci radio valjevski ikonopisac Milorad Paramentić sa saradnicom Milicom Alagić.
– Ikona ima ukupno 28 uključujući i celivajuću ikonu, izjavio je Paramentić. Ikone će biti postavljene u redove. U donjem redu je prestonih 6 ikona i u sredini su carske dveri. U drugom redu je Isus hristos, Bogorodica i Sv. Jovan Krstitelj i po 6 apostola sa jedne i druge strane. U trećem redu su Velika Sv. Trojca i na kraju je Raspeće sa mesaljonima. Na Preobraženje 19. avgusta u crkvi će duborezac Rade Marić postaviti prvi red ikona kada će se u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg najverovatnije održati i prva liturgija.
Ikona je sveta slika koja ima prvenstveno bogoslužbenu funkciju. Ona jeste proizvod umetnosti, ali je pre svega njena uloga da poveže onostrano, sa našim svetom. Ikone na tajanstveni nacin cine zaista prisutnim one koje predstavljaju. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadaju ostvarenja carstva Božijeg na zemlji, ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. Sam cin slikanja ikone vec je liturgijski cin. Zato se od ikonopisca ocekuje da bude uronjen u život Crkve, da se molitvom priprema za slikanje svete slike i da uopšte živi hrišcanskim životom. On treba da bude što cistiji posrednik koji omogucava da se sveti likovi sami objave zajednici i s njom se sjedinjuju.
Ikona je sveta slika koja ima prvenstveno bogoslužbenu funkciju. Ona jeste proizvod umetnosti, ali je pre svega njena uloga da poveže onostrano, sa našim svetom. Neki nazivaju ikone i freske prozorima kroz koje stanovnici carstva nebeskog gledaju naš svet, prozorima koji nam pomažu da se sretnemo sa njima. Celivanje osvecenih ikona u crkvama ili u hrišcanskim domovima ne znaci obožavanje materijalnih simbola, vec je upuceno prvoliku koji je na njima predstavljen, prema kome su usmerene naše molitve. Ikone na tajanstveni nacin cine zaista prisutnim one koje predstavljaju.
Poštovanje ikona u Pravoslavnoj crkvi ima osnov u ovaplocenju Sina Božjeg – rodenju u telu, životu medu ljudima u odredenom istorijskom trenutku, smrti i vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista – što je omogucilo i predstavljanje njegovog lika na svetim slikama, lika Presvete Bogorodice, a zatim i predstavljanje onih koji su svojim životom urasli u Hrista i postali sudeonici buduceg carstva nebeskog.
Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadaju ostvarenja carstva Božijeg na zemlji, ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. Likovi na ikonama nose karakteristicne licne crte, ali su lišeni slucajnosti i privremenosti kao u obicnom slikarstvu, osvetljeni su natprirodnom svetlošcu koja ne ostavlja senke. Ikona cesto spaja razlicite trenutke istog dogadaja, kao i likove iz razlicitih istorijskih perioda, vidi ih u njihovom nadistorijskom i posleistorijskom stanju, u vecnosti.
Da bi bila prihvacena u svojoj bogoslužbenoj ulozi, ikona se u crkvi osvecuje, ali i sam cin slikanja ikone vec je liturgijski cin. Zato se od ikonopisca ocekuje da bude uronjen u život Crkve, da se molitvom priprema za slikanje svete slike i da uopšte živi hrišcanskim životom. On treba da bude što cistiji posrednik koji omogucava da se sveti likovi sami objave zajednici i s njom se sjedinjuju.
U istoriji Pravoslavne crkve, za ocuvanje ikonopoštovanja vodene je velika borba, narocito u VIII i IX veku, i mnogo je hrišcanskih mucenika u toj borbi stradalo. Konacnu pobedu nad ikonoborcima, protivnicima svetih slika, 842. godine, Crkva slavi u Nedelju pravoslavlja, to jest Cistu nedelju – Prvu nedelju Vaskršnjeg posta.
ka, 842. godine, Crkva slavi u Nedelju pravoslavlja, to jest Cistu nedelju – Prvu nedelju Vaskršnjeg posta.
@@@
