Desanka MaksimoviĆ

NA DANAŠNJI DAN 1898. U SELU RABROVICI KOD VALJEVA RODJENA JE SRPSKA KNJIŽEVNICA DESANKA MAKSIMOVIĆ, ČLAN SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI, ČIJA SE TOPLA, SENZIBILNA, NEPOSREDNA I MUZIKALNA POEZIJA ODLIKUJE RODOLJUBLJEM I HUMANOŠĆU. GIMNAZIJU JE ZAVRŠILA U VALJEVU , A JE FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU I BILA PROFESOR U OBRENOVCU, DUBROVNIKU I BEOGRADU. OD 1920 KADA JE OBJAVILA SVOJE PRVE PESME U ČASOPISU MISAO, DESANKA JE NEPREKIDNO STVARALA I OBOGAĆIVALA NAŠU STAVRNOST. OBJAVILA JE OKO 50 KNJIGA POEZIJE, PESAMA I PROZE ZA DECU I OMLADINU, PRIPOVEDAČKE, PUTOPISNE I ROMANSIJERSKE PROZE. ZNAČAJNE ZBIRKE PESAMA SU ZAROBLJENIK SNOVA, PESNIK I ZAVIČAJ, A VRHUNAC NJENOG STVARALAŠTVA JE ZBIRKA TRAŽIM POMILOVANJE. PESMA KRVAVA BAJKA U KOJOJ JE OPEVANA TRAGEDIJA ĐAKA KRAGUJEVAČKE GIMANAZIJE , SPADA U JEDNU OD NAJPOTRESNIJIH SVEDOČENJA O OKUPATORSKIM ZLOČINIMA NAD NAŠIM NARODOM U DRUGOM SVETSKOM RATU. PROZE I PESME ZA DECU NAPISANE SU TOPLO ISKRENO , NAPOSREDNO I OSEĆAJNO. OMILJENE ZBIRKE PESAMA NAJMLAĐIH ČITALACA SU ZLATNI LEPTIR, REKA POMOĆNICA, VETROVA USPAVANKA. DESANKA MAKSIMOVIĆ JE BILA I VRSTAN PREVODILAC PESNIKA KOJI SU PO IZBORU MOTIVA, PESNIČKOG SENZIBILITETA I LIRSKE MELODIČNOSTI BILI BLISKI NJOJ. Najvažnije je vraćati se Desankinoj poeziji jer je njena reč trajno živa, SLIKOVITOST IZRAZA I VISOK ZAMAH MAŠTE. BILA JE PESNIKINJA KOJA SE MOGLA SMATRATI DRUGOM MAJKOM PO UČEŠĆU U ODGOJU DECE. NJENE PESME SU SASTAVNI DEO SVAKOG DETINJSTAVA.
DELA: ZBIRKE PESAMA “PESME”, “ZELENI VITEZ”, “PESNIK I ZAVIČAJ”, “OTADŽBINO, TU SAM”, “MIRIS ZEMLJE”, “TRAŽIM POMILOVANJE”, “NEMAM VIŠE VREMENA”, “PESME IZ NORVEŠKE”, “LETOPIS PERUNOVIH POTOMAKA”, “NIČIJA ZEMLJA”, “SLOVO O LJUBAVI”, PRIČE “LUDILO SRCA”, ROMANI “OTVOREN PROZOR”, “NE ZABORAVITI”, DEČJI ROMAN “PRADEVOJČICA”, ZBIRKA BAJKI I PROZE U STIHU “ORAŠČIĆI PALČIĆI”, PUTOPIS “SNIMCI IZ ŠVAJCARSKE”. I”, DEČJI ROMAN “PRADEVOJČICA”, ZBIRKA BAJKI I PROZE U STIHU “ORAŠČIĆI PALČIĆI”, PUTOPIS “SNIMCI IZ ŠVAJCARSKE”. @@@