Vrbica

U prošlosti, u srpskom narodu su postojali brojni običaji kićenja zelenilom u prolećnim mesecima, martu i aprilu, da bi se izazvala magična moć prolećnog budjenja prirode i zaštitilo zdravlje ljudi. Kićenje zelenilom bilo je zastupljeno kod starih evropskih naroda pa i Slovena. Drvo VRBA i vrbovo pruće predstavljali su simbol napretka i podmladjivanja. To je zapravo vera u MOĆ PRENOŠENJA ŽIVOTNE ENERGIJE na bolesne, stare, i mlade osobe. Postojao je i običaj maskiranja ljudi ili životinja u lišće i drveće, simbolično, pomažući goloj zemlji da se obuče u zelenilo i krči put proleću. U srpskim selima, održavan je stari običaj pod imenom LAZARICE. Naime, na Lazarevu subotu, devojke su se kitile zelenilom i okićene VRBOM obilazile su seoske domove i pred njima, igranjem i pevanjem prigodnih pesama prizivale su DUHOVE PRIRODE da PODARE ZDRAVLJE ljudima i stoci, svim ukućanima i napredak domaćinstvu. U nekim domovima bio je običaj da se na CVETNU NEDELJU, vrbovim i drenovim grančicama kite bunari, vrata, prozori i kućne ograde. Na LAZAREVU SUBOTU, poznatoj u našem narodu kao VRBICA, prema Bibliji, Hristos je svoga umrlog prijatelja Lazara povratio u život. Deca, noseći zelene grančice u znak pobede pozdravljaju Hrista kao pobedioca smrti! Po čitavoj Srbiji deca danas na Vrbicu, svečano obučena i okićena zvončićima i sa vrbovim grančicama odlaze u crkvu, gde se u porti proslavlja radosno ovaj dečiji praznik uoči Hristovog Vaskrsenja.
rančicama odlaze u crkvu, gde se u porti proslavlja radosno ovaj dečiji praznik uoči Hristovog Vaskrsenja.
@@@