1765. – Umro je ruski naučnik Mihail Vasiljevič Lomonosov, enciklopedista svetskog glasa i tvorac epohalnih otkrića u prirodnim naukama. Pokrenuo je naučnu oblast fizičke hemije, stvorio teoriju o stalnosti sastava hemijskih jedinjenja i teoriju svetlosti i sagorevanja, koja je bila ispred nauke njegovog vremena. Objasnio je prirodu polarne svetlosti i plovećih ledenih bregova. Znatno je reformisao rusku nauku i napisao prvu gramatiku ruskog jezika.
1843. – Rođen je američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima.
1865. – Umro je američki državnik Ejbraham Linkoln, dan posle atentata u vašingtonskom pozorištu “Ford Theatre”, gde je na njega pucao jedan glumac kojeg su potplatili bogataši s juga SAD, pristalice poraženih država Konfederacije u tek okončanom Američkom gradjanskom ratu. Pre izbora za predsednika SAD 1860.
1888. – Umro je engleski pisac i književni kritičar Metju Arnold, značajan estetičar, profesor poezije u Oksfordu, koji je s gledišta klasične književnosti žestoko osporavao varvarstvo, filistarstvo i provincijalizam engleske literature 19. veka.
1912. – Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, u ledeni breg u severnom Atlantiku velikom brzinom naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod “Titanik” i “nepotopivi brod”, kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Od 2.224 putnika i člana posade poginulo je 1.523.
1912. – Rođen je korejski diktator Kim Sung Ju, poznat kao Kim Il Sung, koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću “velikog vođe”, kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je najduža apsolutistička vladavina u 20. veku.
1923. – Insulin, koji je otkrio kanadski lekar Frederik Banting, postao je dostupan pacijentima obolelim od dotad neizlečive šećerne bolesti.
1941. – Vlada Jugoslavije, s kraljem Petrom II Karađorđevićem, napustila je zemlju u Drugom svetskom ratu, odletevši u London sa improvizovanog aerodroma u Nikšiću.
1968. – Dva sovjetska satelita bez ljudske posade “Kosmos 212” i “Kosmos 213” spojena su u orbiti oko Zemlje.
1979. – U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od 100 ljudi, oko 600 je povrdjeno, a više od 80.000 ostalo je bez krova.
1980. – Umro je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio Nobelovu nagradu za književnost. Tematizovao je ideju individualne slobode, izbora i egzistencijalnog projekta, stanovište o neizbežnosti angažovanja i odgovornosti pisca i čoveka, egzistencijalnu psihoanalizu. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma.
1986. – Ratno vazduhoplovstvo SAD bombardovalo je Tripoli i Bengazi, 10 dana posle eksplozije u diskoteci u Berlinu u kojoj su poginula dva američka vojnika, za šta je Vašington okrivio Libiju. U bombardovanju je poginuo 41 Libijac, uključujući devojčicu koju je usvojio predsednik Libije Moamer el Gadafi.
1989. – Umro je kineski političar Hu Jaobang, šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja “buržoaskog liberalizma”.
1989. – Prilikom rušenja tribine na fudbalskom stadionu “Hilsborou” u engleskom gradu Šefild poginulo je 108 i povređeno više od 200 ljudi, zato što su na već krcat stadion puštene nove hiljade navijača.
1990. – Umrla je švedska glumica Greta Garbo, najpopularnija zvezda svetskog filma. Filmovi: “Poljubac”, “Mata Hari”, “Ana Kristi”, “Kraljica Kristina”, “Ana Karenjina”, “Dama s kamelijama”, “Marija Valevska”.
1994. – Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske pogodila je kod Goražda francuski avion “etander” koji je teško oštećen uspeo da se vrati na nosač aviona “Klemanso” u Jadranu. Avioni NATO su 10. aprila 1994. počeli bombardovanje vojnih i civilnih srpskih ciljeva kod Goražda, priskočivši u pomoć muslimanima koji su se našli u škripcu posle kraha ofanzive koju su pokrenuli iz “zaštićene zone”, na koju NATO nije reagovao.
1998. – Umro je bivši kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najsurovijih vođa u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi.
1999. – Predsednik SAD Bil Klinton je, dan pošto su avioni NATO na putu Đakovica-Prizren bombama usmrtili najmanje 75 šiptarskih izbeglica koji su se vraćali kućama, rekao da je pilot “mislio da pogađa vojni konvoj” i da je to “za žaljenje, ali je neizbežno”, nagovestivši time nove zločine nad civilima u agresiji na Jugoslaviju. Činjenicu da se ratni zločin dogodio usred dana i pri izuzetno vedrom vremenu nije mogao da objasni ni portparol NATO Džejmi Šej, ali je rekao da je pilot “bacio bombu u dobroj nameri, kao što se očekuje od obučenog pilota iz demokratske zemlje NATO”.
1999. – NATO avijacija je bombardovala u Pančevu “Azotaru” i pogon izrazito kancerogenog vinilhlorid monomera u “Petrohemiji”, pa su zbog rizika ekološke katastrofe evakuisani žitelji obližnjeg naselja. Pet sati kasnije, kilometar i po od pogodjenog rezervoara s preostalih stotinak tona opasne supstance u vazduhu je izmerena koncentracija vinilhlorid monomera 7.200 puta veća od dozvoljene. Pogođeno skladište amonijaka u “Azotari” ispražnjeno je nekoliko dana pre napada, a da to nije uradjeno hiljadama Pančevaca i Beogradjana ne bi bilo spasa. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, most na Dunavu izmedju Kovina i Smedereva, više civilnih ciljeva u Crnoj Gori.
1999. – Protivvazdušna odbrana Druge armije Vojske Jugoslavije oborila je dva NATO aviona, a jedan protivvazdušna odbrana Ratne mornarice, preneli su jugoslovenski mediji koji su objavili i da je obaranje borbenih letilica videlo hiljade ljudi u Podgorici, Danilovgradu i Baru.
koji su objavili i da je obaranje borbenih letilica videlo hiljade ljudi u Podgorici, Danilovgradu i Baru.
@@@
