Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Blagovesti kao spomen na dan kada je Bogorodica od andela Gavrila dobila blagu vest da ce roditi sina Božjeg Isusa Hristosa. Kada je Marija napunila 14 godina i završila školovanje u jerusalimskom hramu, njeni vaspitaci, sveštenici, stanu se savetovati o njenoj daljoj sudbini. Marijini roditelji su vec umrli, pa su sveštenici rešili da devojcicu daju daljem rodaku, drvodelji Josifu, ko ji je tada imao 84 godine. On uze Mariju k sebi i odvede je u Nazaret. Marija je bila zavetovana da se ne udaje i kada joj dode andeo Gavrilo s porukom da ce roditi sina Božjeg i da mu nadene ime Isus, ona mu ne poverova. Kada je, ipak, razumela Gavrilovu poruku Marija ode u Judeju, da poseti tetku Jelisavetu, majku Jovana Krstitelja. Jelisaveta, koja je takode znala da ce Marija roditi Spasitelja, doceka Bogorodicu recima: “Blagoslovena Ti si medu ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje i otkuda to da meni dode, mati Gospoda mog?”
Bogorodicin praznik Blagovesti slavi se 7. aprila po novom, odnosno 25. marta po starom kalendaru. O javljanju arhandela Gavrila Mariji i vestima koje joj on donosi govori jedino jevandelist Luka (1, 26-38), ali je to, ipak, izuzetno veliki praznik, jer se veruje da najavom zaceca i rodenja Sina Božjeg pocinje iskupljenje ljudskog roda. Postoje podaci o proslavama Blagovesti još iz III veka, ali njihova autenticnost nije potvrdena. Sigurno se zna da je na Istoku ovaj praznik proslavljan od VI, a na Zapadu od VII veka. U narodnoj tradiciji Blagovesti se takode smatraju velikim praznikom, pa se kaže da ni ptica u gori toga dana ne svija gnezdo. Blagovesti slave žene koje radaju, a nerotkinje toga dana odlaze u crkvu i klece pred ikonom u nadi da ce im to pomoci da dobiju decu. Blagovesti su jedan od 12 velikih hrišcanskih praznika.
@@@
