Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Na današnji dan

1498. – Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sadašnje afričke države Mozambik.

1562. – Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana, u Vasiju poklali 1.200 hugenota [francuski protestanti], izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

1643. – Umro je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

1767. – Španski kralj Karlos III proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1810. – Rodjen je poljski kompozitor i pijanista
Frederik Francišek Šopen, nazvan “pesnikom klavira”, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. Romantičnu muziku oplemenjene jednostavosti i visokog artizma obogatio je novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije, oblika i pijanističke tehnike, uvodeći novi raspored prstiju na klavijaturi. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera, preludijuma, nokturna, etida, skerca, balada.

1815. – Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina poznata kao “100 dana”, okončana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.

1872. – U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878. – Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.

1879. – Rodjen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski, vodja Zemljoradničkog narodnog saveza i premijer Bugarske od 1920. do 1923, kad je oboren u profašističkom udaru i ubrzo ubijen. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Jugoslavijom.

1886. – Rodjen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. Njegovo halucinantno slikarstvo nervoznog poteza, rastočene forme i ekspresionističkog izraza, koje duboko ponire u psihologiju motiva, dramatična je vizija strastveno doživljene realnosti. Pred nacistima je 1938. izbegao u Veliku Britaniju i u toku Drugog svetskog rata slikao je velike kompozicije idejno-humanističkog sadržaja. Njegove drame “Ubica, mada žena” i “Trnov žbun u plamenu”, pisane ekstremnim ekspresionističkim stilom, sa ekstatičnim i vizionarskim slikama koje razaraju logiku izlaganja, imaju još samo istorijsku vrednost.

1891. – Rodjen je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan je od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a izmedju dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama “Mjeća”, “Varoš zlih volšebnika”, “Čuvari sveta”, “Evropska noć”, “Pantologija novije srpske pelengirike”, “Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike”, proza “Priče koje su izgubile ravnotežu”, “Godine poniženja i borbe, život u nemačkim “oflazima””, “Ratni drugovi”, “Šabac i njegove tradicije”, eseji “Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija”, “Živi okviri”, “Jezik naš nasušni”, “Nadgramatika”, “Zanosi i prkosi Laze Kostića”, “Momčilo Nastasijević”, “Gromobran svemira”, “Nemačka u vrenju”.

1896. – Bosonogi ratnici abisinskog negusa Menelika II do nogu su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije.

1909. – Rodjen je engleski pozorišni i filmski glumac Džejms Dejvid Grejem Niven, koji je elegantnom glumom oličavao britanski tip džentlmena, dobitnik Oskara 1958. za film “Odvojeni stolovi”. Tridesetih godina 20. veka otišao je u Holivud, a u Drugom svetskom ratu bio je komandos u vojsci SAD. Ostali filmovi: “Put oko sveta za 80 dana”, “Dobar dan tugo”, “Topovi s Navarona”, “Kasino Rojal”, “Papirnati tigar”.

1914. – Rodjen je američki pisac afričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman “Nevidljivi čovek” jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takodje je napisao knjigu eseja “Senka i čin”.

1919. – U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1922. – Rodjen je izraelski državnik Jicak Rabin, premijer od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995, kad ga je, u trenutku dok je napuštao mirovni miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i protiv francuskih kvislinških trupa 1941. u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom, bio je u armiji. General i načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja Jevreja s Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Palestincima teritorija zauzetih u ratu 1967.

1938. – Umro je italijanski pisac i
političar Gabrijele Danuncio, predstavnik estetizma, koji je najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”. Bio je u politici izraziti predstavnik italijanskog iredentizma, preteče fašizma. Ostala dela: romani “Slast”, “Uljez”, “Oganj”, drame “Mrtvi grad”, “Frančeska da Rimini”, “Joriova kći”, “Djokonda”.

1941. – Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su iz Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Uz pomoć Adolfa Hitlera, revanšistička politika Bugarske još više je usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je godinama imala teritorijalne pretenzije.

1942. – U Čajniču je u Drugom svetskom ratu od oko hiljadu boraca formirana Druga proleterska brigada s četiri bataljona, u čiji su sastav ušli Prvi i Četvrti bataljon Užičkog, Drugi bataljon Čačanskog i Treći bataljon Šumadijskog odreda. Na borbenom putu dugom oko 24.000 kilometara brigada je izvela više od 120 većih operacija širom Jugoslavije.

1943. – Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritoriji pod kontrolom Nemačke.

1946. – Rodjen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom “Mig 29”. Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1954. – SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1954. – U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.

1958. – Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, sa izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je mnoštvo javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se vrani konji” ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu.

1959. – Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

1966. – Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska “Venera III”, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1985. – U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.

1991. – Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija [Alia] izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992. – Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo gradjanski rat u bivšoj BiH. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a ubice – koje vlast muslimanskog lidera Alije Izetbegovića nije ni pokušala da identifikuje i kazni – spalile su i srpsku zastavu.

1992. – U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto gradjana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom – Saveznu Republiku Jugoslaviju. Čelnici najvećih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.

1993. – Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini počela “Operacija padobran”.

1994. – Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske i bosanskih muslimana i Hrvata su u Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.

1996. – Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo pad peruanskog putničkog aviona “Boing 737”, u najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.

1997. – Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu uštedjevinu.
vih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu uštedjevinu.
@@@

Povezano

Ostavite vaš komentar