814. – Umro je franački car Karlo Veliki, koji je proširio Franačko carstvo od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke.
1457. – Rođen je engleski kralj Henri VII, osnivač dinastije Tjudor.
1547. – Umro je engleski kralj Henri VIII, surovi apsolutista.
1596. – Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet.
1689. – Britanski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II, poslednjeg iz dinastije Stjuart, zbačenog zbog naturanja rimokatoličanstva.
1812. – Rođen je srpski državnik Ilija Savić, poznat kao Ilija Garašanin, čije je delo “Načertanije”, objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Turskoj.
1841. – Rođen je engleski novinar i istraživač Džon Roulends, poznat kao Henri Morton Stenli.
1857. – Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Regent Aleksandar Karađorđević ponudio njemu da sastavi vladu umesto vođi radikala Nikoli Pašiću.
1871. – Francuska je kapitulirala u ratu s Pruskom i predala Pariz.
1878. – U Nju Hevnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.
1884. – Rođen je švajcarski fizičar i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara.
1887. – Rođen je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom.
1906. – Rođen je grčki revolucionar Vafijadis Markos, vođa grčkih partizana i komandant Demokratske armije Grčke u građanskom ratu [1946. – 1949.].
1912. – Rođen je američki slikar Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog ekspresionizma.
1919. – Umro je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije.
1928. – Umro je španski pisac i političar Visente Blasko Ibanjes, kojem je svetsku slavu doneo roman “Četiri jahača apokalipse”.
1930. – U Španiji je okončana diktatura Migela Prima de Rivere.
1935. – Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.
1939. – Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923.
1943. – Nemački vođa Adolf Hitler objavio je u Drugom svetskom ratu mobilizaciju svih Nemaca sposobnih za borbu.
1950. – Francuski parlament ratifikovao je sporazum prema kojem su Vijetnam, Laos i Kambodža postale nezavisne države u okviru Francuske unije.
1962. – Američki vasionski brod bez posade “Rendžer III” je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200 kilometara.
1986. – U eksploziji američkog vasionskog šatla “Čelendžer”, 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam članova posade.
1990. – Poljska ujedinjena radnička partija [komunisti] je rasformirana, a osnovana je Socijaldemokratija republike Poljske koja se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu. Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef države, pobedivši na izborima Leha Valensu.
1994. – Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a odgovornost – kao i uvek kad je bilo jasno da Srbi u Bosni i Hercegovini ne mogu da budu krivci – nije nikom jasno pripisana.
1995. – U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih terorista u Egiptu poginulo je 14 terorista, dvojica policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.
1998. – U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri radi ubistva bivšeg premijera Radživa Gandija.
2002. – Ekvadorski avion tipa “Boing 727” srušio se u vulkan Kumbal u Kolumbiji, što nije preživeo niko od 92 putnika i člana posade.
2004. – Komisija lorda Hatona skinula je bilo kakvu odgovornost s britanskog premijera Tonija Blera za samoubistvo eksperta za iračko oružje Dejvida Kelija, ali je optužila BBC zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin Dejvis podneo je ostavku. , ali je optužila BBC zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin Dejvis podneo je ostavku. @@@
