Kupovna moć stanovništva

Kupovna moć zaposlenih u oktobru se stabilizovala i prosečna neto zarada u potpunosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu, za koju je trebalo izdvojiti 0,84 odsto zarade, sopšteno je u ministarstvu trgovine.
Procenjeno je I da godišnja inflacija neće biti veća od 12,1 odsto, a u oktobru je iznosila 0,5 odsto, dok su troškovi života porasli za jedan odsto.
Do kraja godine poskupeće samo PTT usluge za osam odsto, ali to će na ukupan rast cena uticati samo 0,02 odsto.
U toku je razmatranje zahteva za poskupljenje lekova, čija će cena porasti za 20 odsto, ali tek u januaru.
Prosečna oktobarska zarada iznosila je 14.639 dinara, a minimalna potrošačka korpa 12.366 dinara. Prosečna potrošačka korpa imala je vrednost 20.102 dinara, i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,37 prosečnih zarada.
Minimalna potrošačka korpa je u oktobru pojevtinila za tri dinara ili za 0,02 odsto, smanjen je izdatak za hranu i piće za 14 dinara, a izdatak za neprehrambene proizvode i usluge povećan je za 4,5 dinara. Istovremeno prosečna potrošačka korpa poskupela je za 248 dinara, ili za 1,3 odsto, izdatak za hranu i piće povećan je za 220 dinara, a za neprehrambene proizvode i usluge 22 dinara.
Ukupan mesečni izdatak za komunalne i PTT i saobraćajne usluge i struju povećan je u obe korpe za 6,76 dinara, zbog poskupljenja vode, kanalizacije i daljinskog grejanja. Povećani su i izdaci za sveže i prerađeno meso, voće i voćne preradjevine i hleb, a pojevtinili su povrće, mleko, mlečni proizvodi i jaja.
Ukidanje čekova na poček neće smanjiti kupovnu moć stanovništva, smatraju u ministarstvu, jer je oni povećavaju samo u uslovima visoke inflacije tako što se smanjuje realna vrednost duga, što sada nije slučaj.
Narodna banka Srbije poslala je bankama dodatno tumačenje svojih mera o pooštravaju uslova kreditiranja i korišćenja čekova, koje obuhvataju i minuse na tekućim računima. Bankama koje budu odobravale građanima takozvani dozvoljeni minus po tekućim računima veći od 30 odsto od visine plate, Narodna banka računaće razliku kao rizične plasmane i tražiti da za taj iznos rezervišu veća sredstva.
To ne znači da će sve banke automatski smanjiti dozvoljene minuse, već da će od finansijske snage i poslovne politike pojedinačnih banaka zavisiti da li će one dalje odobravati minus do visine cele plate na sopstveni teret ili će morati da ga umanje na najviše 30 odsto.
e odobravati minus do visine cele plate na sopstveni teret ili će morati da ga umanje na najviše 30 odsto.
@@@