Danas je Veliki petak. Na ovaj dan, Crkva i verujući praznuju spomen Hristovog stradanja, domaćice i deca boje (farbaju) jaja, trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije, kao simbol nevino prolivene krvi Hristove. U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak…
Crkva dan Hristovog stradanja smatra najtužnijim praznikom u godini. Crkvena zvona ne zvone sve do Vaskrsa. Do Vaskrsa Pravoslavna crkva propisuje post, čak i potpuno uzdržavanje od hrane za one koji to mogu da izdrže. Uskršnji post se još zove Sveta četrdesetnica ili Časni post. U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje, a na Veliki Petak ne jede se ništa. Hrana je dozvoljena samo maloj deci, starcima i bolesnicima.
Sve što se dogadjalo u životu Hristovom na dan koji se obeležava kao Veliki petak u Pravoslavnoj crkvi označeno je bogosluženjima. Na jutarnjem bogosluženju iznosi se blagovest o hapšenju Hristovom u Gestimanskom vrtu i osudjivanje na smrt od arhijereja i starešina. Umesto liturgije na današnji dan služe se Carski časovi: prvi koji svedoči o dovodjenju Isusa Hrista na sudjenje kod Pontija Pilata; treći na kome se govori o sudjenju Hristu; šesti – svedočanstvo o krsnim stradanjima Hristovim; i deveti – vreme Hristove smrti. Na večernjoj službi koja je posvećena skidanju Hristovog tela sa krsta, posle molitvi i čitanja o Hristovom stradanju i smrti, radi poklonjenja umrlom Gospodu, na sredinu hrama iznosi se sveta plaštanica, na kojoj je Hristos naslikan. Vernici u mimohodu celivaju plaštanicu. Potom se peva kanon o raspeću Gospodnjem, koji opisuje žalost Crkve i plač Presvete Bogorodice, posle koga se služi opelo. U ponoć sa plaštanicom ophodi se hram, čime se završavaju bogosluženja na Veliki petak.
Hristovom svesnom i dobrovoljnom smrću prinesena je žrtva za grehe i uspostavljeno pomirenje sa Bogom. Narod je verovao da se na Veliki petak, u gluvo doba noći za časak zatrese zemlja, vode prestanu da teku i vetar da duva. To je, zapravo, verovanje u trenutan zastanak čitavog svemira, granični trenutak izmedju dva godišnja ciklusa. Veliki petak je dan tuge, tišine i posta u spomen na nevino hristovo stradanje koje je svesno podneo za iskupljenje ljudskih greha.
Danas, na Veliki petak, večernje i iznošenje Plaštanice počinje u 16h a pashalno opelo u ponoć. Na Veliku subotu Sveta Liturgija je u 8 sati. U nedelju, na Vaskrs, Sveta Liturgija je u ponoć, Jutrenje u 4, Druga Sveta Liturgija u 9 a Bdenije u 18 sati.
