Ministarstvo zdravlja najavilo je još protekle godine da će 1.000 parova ući u program vantelesne oplodnje, koji će platiti Zavod za zdravstveno osiguranje. Na osnovu utvrđenih kriterijuma komisija će tokom septembra meseca napraviti selekciju onih koji mogu da uđu u program. Jedan od osnovnih je da žena nema dece i da ima manje od 38 godina. Lekari objašnjavaju da je uspeh u vantelesnoj oplodnji najveći kod žena do 35 godina, dok su šanse za uspeh kod žena starijih od 38 godina male.
Statistika kaže da se svaki sedmi par u Srbiji (oko 15 odsto) suočava sa problemom neplodnosti, a opet je mali broj bračnih parova bez dece koji se obraćaju lekaru. Traženje drugog načina lečenja, ili čekanje da se trudnoća jednostavno desi, gubljenje je vremena, koje je u lečenju steriliteta najvažniji faktor. Vreme jeste najbitnije, jer je reproduktivna sposobnost kod žena u punom naponu od 15 do 35 godina. Međutim, pacijenti se uglavnom javljaju kasno.
Dosadašnja praksa je pokazala da je u bračnom sterilitetu odgovornost muškog faktora zastupljena u 25 do 40 procenata, ženskog 40 do 45 procenata, a 10 odsto se pripisuje neotkrivenim uzrocima.
Komisija je navela da vantelesnu oplodnju mogu sprovesti Institut za ginekologiju i akušerstvo pri Kliničkom centru Srbije, Ginekološko-akušerska klinika Narodni front i GAJ Kliničkog centra Novi Sad.
Veštačka oplodnja je veoma specifična oblas kojoj treba posvetiti pažnju, a postavlja se i pitanje motivacije državnih ustanova.
Međutim, problem je i u činjenici da Srbija još nema Zakon o vantelesnoj oplodnji. Stručnjaci upozoravaju da se zakon treba što pre usvoji posebno zbog činjenica da kod nas nad tim procesima nema nikakve kontrole. Nema kaznenih odredbi, ne postoji centar koji bi davao dozvole ustanovama da se time bave, niti im iko može odrediti koliku cenu za taj postupak mogu da naplate. Za sada u Srbiji postojeći samo pravilnik o vantelesnoj oplodnji, koji je doneo Etički komitet za vantelesnu oplodnju Kliničkog centra u Beogradu.
