Srčane bolesti, koje su obično smatrane pre svega problemom razvijenih zemalja, postaju sve veća pretnja i za stanovništvo zemalja u razvoju, upozorili su naučnici na Svetskom kongresu o kardiologiji u Barseloni. Na takav trend najviše utiču pogoršan način ishrane, manjak fizičke aktivnosti i pušenje.
Dok sida godišnje odnosi tri miliona života, od kardiovaskularnih bolesti u svetu umre 17,5 miliona stanovnika. U nekim zemljama u razvoju rizik od umiranja zbog kardiovaskularnih oboljenja mnogostruko je veći nego u bogatim zemljama. Na primer, u Brazilu 28 % populacije umire od srčanog udara ili šloga pre navršenih 65 godina, što je oko tri puta više od proseka u sevrnoameričkim i većini evropskih zemalja.
Prema rečima dr Valentina Fustera predsednika Svetske zdravstvene federacije, Ujedinjene nacije bi morale da uvrste borbu protiv srčanih bolesti u milenijumske razvojne ciljeve koji se odnose na zdravlje, među kojima se sada nalaze samo infektivna oboljenja kao što su sida i malarija.
Mnoge od mera za popravljanje kardiovaskularnog zdravlja stanovništva su jednostavne i nisu skupe, ističu eksperti. Obrazovni programi o načinu ishrane i pušenju mogu da budu veoma efikasni, dok osnovni lek kao što je aspirin za koji se pokazalo da može i te kako da spasava živote, košta svega nekoliko centi.
Za kardiovaskularne bolesti, praktično nepoznate do pre jednog veka, odgovoran je isključivo čovek. Nedavna istraživanja pokazuju da se preko 90 odsto slučajeva ovih oboljenja može izbeći. Za te bolesti su svuda u svetu odgovorni isti faktori – visok holesterol, hipertenzija, pušenje, loša ishrana, gojaznost i manjak fizičke aktivnosti
