Više vode za zdravije srce

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje čiste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronična dehidracija čitavog organizma utiče na kardiovaskularni sistem.
Potrebe organizma za čistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, čaj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i čista voda niti mogu da je zamene.
Ukoliko ne unosimo u organizam količinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, kako je u nizu svojih stručnih i praktičnih radova pokazao američki lekar dr Ferejdun Batmanheliđ, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije i do odgovarajućih promena u funkcionisanju organizma.
Dehidracija, koja smanjuje i količinu krvne tečnosti, dovodi do grčenja, odnosno sma­njenja obima krvnih sudova.
Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju.
Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska tako da manje unošenje tečnosti dovodi do povišenog pritiska.
Ako hipertenziju ove vrste le­či­mo diureticima – mi zapravo još pogoršavamo situaciju. Organizam ima manjak vode, a mi ga teramo da je još izbaci! Tako se stvara zatvoren krug koji dovodi do sve većeg pogoršavanja. On se može prekinuti jedino postepenim povećanjem unošenja čiste vode, dok se ne dostigne nivo minimalnih potreba – 2l dnevno!
Manje unošenje tečnosti – dovodi do povećanja količine holesterola na zido­vi­ma krvnih sudova, a to je poznato kao zakrečavanje koje, nažalost, dovodi do postepenog smanjenog snabdevanja srca krvlju i progresivnog propadanja srčanog tkiva.