Planine Srbije su njeno bogatstvo i njena lepota. Zajednicke osobine vecine planina su velike povrsine pod cetinarskim i listopadnim sumama, pasnjacima, livadama, umerena visina i vrlo prijatna klima i zimi i leti, sportski sadrzaji i rehabilitaciono dejstvo.
Tržišni trendovi sve više se krecu se u korist seoskog turizma, što potvrduju procene Svetske turisticke organizacije. Tražnja u poslednjih petnaest godina pokazuje jasan rast. Najvece stope godišnjeg povecanja od oko 25% su zabeležene u nekim od zemalja južne i istocne Evrope. Opšte promene turisticke tražnje i ponašanja idu evidentno u korist seoskog turistickog proizvoda.
– Mi u Srbiji imamo jedinstvenu seosku ponudu, a tamo gde ima domaćina otvaraju se vrata za goste, kaže Slavka Nedeljković, sekretar Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu. Pored turizma na selu imamo i eko turizam i ruralni turizam. Na današnjem skupu smo pozdravili napore ministarstva za trgovinu i turizam koje radi Strategiju razvoja turizma, gde će se u posebnom odeljku naći smernice razvoja seoskog turizma. Mi u Srbiji sada, uz pomoć Turističke organizacije Srbije radimo na izradi kataloga gde će se naći ona domaćinstva koja ispunjavaju standarde za evropsku turističku ponudu. Prva promocija biće u novembru na svetskom Sajmu turizma u Londonu gde će kroz katalog biti promovisana turistička ponuda sela Srbije.
Zaštićena kulturna dobra, manastiri, arheološka nalazišta, bogata i netaknuta priroda samo su neka od ogromnih, ali neiskorišćenih mogućnosti za razvoj turizma u valjevskom kraju. Kada se dodaju i magistralne saobraćajnice drumskog i železničkog saobraćaja, koje povezuju zemlje zapadne i istocne Evrope sa Jadranskim morem, jasno je da turizam može biti značajan oslonac razvoja.
-Sajt www.selo.co.yu je projekat koji finansira ministarstvo za poljoprivredu, a u njegovoj realizaciji je učestvovala TO iz Ljiga i Internet klub. Radi se o promociji kompletne ponude našeg sela, kaže Zoran Tanasijević, autor sajta. Na Internetu se nalazi sajt koji omogućava svakom seoskom domaćinstvu dobije svoj besplatan internet nalog i da sami stavljaju ponudu. Za proteklih šest meseci sajt je bilo oko 50000 posetilaca, a domaćini tvrde da je od 60 do 100% gostiju došlo posredstvom prezentacije. I to nisu samo u pitanju gosti iz Srbeje već i iz inostranstva. Mi ćemo preuzeti oko 250 kategorisanih domaćinstava sa sajta Turističke organizacije Srbije i do sledećeg sajma turizma u Beogradu imaćemo kompletnu ponudu.
O valjevskom turizmu se poslednjih petnaestak godina mnogo pričalo a ništa nije urađeno. Upropšćeni su i nekada atraktivni centri za brojne, uglavnom domaće turiste. Valjevski turizam je trenutno “na nuli”. Da bi se brojne mogućnosti iskoristile potrebno je dosta ulaganja, znanja, rada i obuke. Važno je i da nadležni na svim nivoima preduzmu korake da se turisti zadrže i zainteresuju za duži boravak .
Strani kapital stidljivo ulazi u turizam, jer se investitori plaše našeg nestabilnog tržišta i političke situacije,a da bi privukli turiste neophodno je poboljšati infrastrukturu.
šeg nestabilnog tržišta i političke situacije,a da bi privukli turiste neophodno je poboljšati infrastrukturu.
@@@
