Ministarstvo poljoprivrede sigurno ?e proglasiti korovsku biljku ambroziju za elementsrnu nepogodu, pa svi poljoprivredni proizvo?a?i morati na svojim parcelama da je uništavaju, rekao je Milutin ?oki? šef resornog tima za poljoprivredu G17 plus na današnjoj konferenciji za novinare. ?oki? je dodao da se ambrozija prvi put se pominje u našim krajevima ?etrdesetih godina prošlog veka, no sve do sedamdesetih nije predstavljala neki problem.U poslednjoj dvadesetak godina situacija se drasti?no promenila, a zbog produkcije velike koli?ine alergogenog polenovoh praha zna?ajno ugrožava ljudsko zdravlje.Ambrozija je jednoigodišnja biljka visine od 100 do 150cm. Listovi su dugi od 5 do 10cm,sa gornje strane tamnozeleni sa donje prekriveni dlakama,cvetovi su glavi?asti,žu?kasti na vrhovima grana.Jedna biljka može proizvesti više miliona zrnaca polena i više desetina hiljada semenki.Seme je izuzetnoi otporno u poljskim uslovima može biti sposobno za klijanje i posle trideset godina. Najviše raste na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu,uz puteve,na nasipima,u naseljima,na kanalima,neobradjenim baštama . Ambrozija cveta od jula do oktobra mada su najkriti?niji meseci avgust i septembar..Polen ambrozije je oblika malih kuglica sa šiljcima na površini,u sebi sadrži šest vrsta alergena belan?evinaste strukture.Ovi mali putnici mogu uz pomo? vetra prevaliti više stotina kilometara. Potrebno je samo 20 do 30 zrana polena ambrozije u kubnom metru vazduha da bi senzibilisana osoba reagovala nekom alergijskom manifestacijom,curenjem nosa,kijanjem,peckanjem o?iju kašljem ili otežanim disanjem.Ako se predpostavi da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima neke od ovih problema jasno je koliki zdravstveni problem predstavlja ova opaka biljka lepog imena.Mere borbe protiv ambrozije mogu biti administrativne,mehani?ke i hemijske.Pošto ambrozija raste na nekultivisanom zemljištu uredjenje zemljišta i sadjenje trave bitan je korak u suzbijanju ovog korova.Za ve?e površine koriste se pesticidi.
tonski
Prema predlogu Upravnog odbora Valjevskog Zdravstvenog centra sa kojim je menadžment bolnice saglasan, po prvi put bi trebalo da se uvede samodoprinos za bolnicu na teritoriji celog okruga, a od tih sredstava 50 posto bi bilo iskoriš?eno za primarnu zdravstvenu zaštitu, a 50 posto za dovršetak zgrade valjevske bolnice, rekao je Aleksandar Gaji?, predsednik OO G17 plus prenose?i stav odbora za zdravstvo ove stranke.
gajic
Prvi sastanak je ve? održan, a podršu samodoprinosu Gaji? o?ekuje i od predsednika Opštine koji je i sam bio zdravstveni radnik. Ovo je samo prvi korak i Gaji? smatra da ?e se u narednih nekoliko meseci izna?i najbolje rešenja kako bi se primarna zdravstvena zaštita unapredila.
e se u narednih nekoliko meseci izna?i najbolje rešenja kako bi se primarna zdravstvena zaštita unapredila.
@@@
