1631. – U Parizu je pocela da radi prva u svetu agencija za zapošljavanje.
1753. – Rodjen je francuski pronalazac Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom. Takodje je konstruisao padobran.
1776. – Kongres predstavnika 13 americkih kolonija pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je “Deklaraciju nezavisnosti”, u kojoj su izložene demokratske težnje nove nacije, i proglasio nezavisnost SAD. SAD su nezavisnost izvojevale 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.
1798. – Napoleon Bonaparta je u pohodu na Egipat, tada tursku provinciju, zauzeo Aleksandriju. 1804. – Rodjen je americki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih znacajnijih americkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimisticnom maniru, pri cemu su ga zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Dela: romani “Skarletno slovo”, “Kuca sa sedam zabata”, “Blajdelska romansa”, “Mermerni faun”, pripovetke “Dvaput ispricane price”, “Živopisne price za decu”.
1807. – Rodjen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vodja oslobodilackog pokreta za ujedinjenje Italije. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu “crvenokošuljaša” oslobodio to ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj. Uveo je politicke reforme, delio zemlju seljacima, ali je umesto da proglasi republiku dobrovoljno ustupio vlast, smatrajuci da ce Savojska monarhija ujediniti Italiju. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Društvo Srpske slovesnosti, preteca Srpske akademije nauka i umetnosti, izabralo ga je za clana 1864.
1826. – Umro je americki državnik Tomas Džeferson, osnivac Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost SAD bio je predsednik odbora koji je pripremio “Deklaraciju nezavisnosti”, proglašenu 4. jula 1776. Pustio je na slobodu sopstvene robove, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Od francuskog cara Napoleona I, koji je bio u novcanim neprilikama, kupio je 1803. Luizijanu.
1831. – Umro je americki državnik Džejms Monro, predsednik SAD od 1817. do 1825, jedan od najaktivnijih politicara u americkoj istoriji. Proklamovao je 1823. “Monroovu doktrinu”, s geslom “Amerika Amerikancima”. Ona je bila izraz težnje mlade severnoamericke industrijske buržoazije da zagospodari tržištem i sirovinskom bazom na americkom kontinentu i s njega potisne uticaj evropskih sila, posebno nameru Svete alijanse da nasilno uguši pobune srednjoamerickih i južnoamerickih kolonija protiv Španije i Portugalije.
1848. – Objavljen je “Komunisticki manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
1848. – Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj bici s pristralicama Francuske revolucije, 1792. je emigrirao u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je ambasador i šef diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. i
1900. – Rodjen je americki muzicar africkog porekla Luis “Sacmo” Armstrong, najveci trubac u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevac neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, ukljucujuci Beograd, donele su mu nezvanicnu titulu “ambasadora dobre volje”. Snimio je i više filmova u kojima je takodje iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljaca.
19003. – Pušten je u rad prvi pacificki telegrafski kabl, postavljen na dno okeana izmedju San Franciska i Manile. 1910. – Umro je italijanski astronom Đovani Virdjinio Skjapareli, direktor Milanske opservatorije, koji je otkrio “kanale” na Marsu i asteroid Hesperiju. Proucavao je i vezu izmedju kometa, meteora i meteorskih rojeva i odredio rotaciju Merkura i Venere.
1927. – Rodjena je italijanska filmska glumica Đina Lolobridjida, prva velika zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Filmovi: “Fanfan Lala”, “Lepotice noci”, “Hleb, ljubav i mašta”, “Trapez”, “Solomon i kraljica od Sabe”, “Carska Venera”, “Ana iz Bruklina”, “Provincijalka”.
1933. – S S S R je s Cehoslovackom i Jugoslavijom potpisao “Konvenciju o definiciji agresora”, koja je trebalo da omoguci efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preuzimanja mera posredstvom Društva naroda. To je bio prvi sporazum Jugoslavije i S S S R.
1934. – Umrla je poljska naucnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivac i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. je otkrila radioaktivnost torijuma. U cast bracnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv “kiri”.
1941. – Politbiro Centralnog komiteta Komunisticke partije Jugoslavije doneo je u Drugom svetskom ratu u Beogradu odluku o oružanom otporu protiv nemackih okupatora.
1946. – Filipini su stekli nezavisnost, posle 47 godina pod upravom SAD.
1972. – Severna i Južna Koreja ugovorom su se odrekle upotrebe sile u rešavanju sporova i u nacelu se složile da rade na ponovnom ujedinjenju Koreje mirnim putem, bez mešanja spolja.
1976. – Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putnickog aviona koji su oteli palestinski teroristi. Službeno je saopšteno da su poginula cetiri izraelska vojnika, sedam od 10 otmicara i dvadesetak ugandjanskih vojnika koji su pokušali da sprece izraelsku akciju.
1994. – Predsednik Francuske Fransoa Miteran je kao prvi strani državnik govorio u parlamentu Južne Afrike formiranom posle ukidanja režima aparthejda.
1997. – Americko vasionsko samohodno vozilo “Patfajnder” spušteno je na Mars.
2003. – U napadu dvojice islamskih terorista-samoubica na vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na jugostoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi. amoubica na vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na jugostoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi. @@@
