Božić, ne računajući Uskrs, predstavlja najveći hrišćanski praznik. Proslavlja se u slavu i na radost zbog rođenja Isusa Hrista. Božić kao dan Hristovog rođenja crkva priznaje tek od IV veka. Naime, u prva tri veka hrišćanstva pridavan je veći značaj Hristovom krštenju. Srbi, Rusi i Rumuni slave Božić 7. januara. Ostale hrišćanske crkve praznik rođenja Isusa Hrista praznuju 25. decembra jer se poštuju dva različita kalendara – julijanski i gregorijanski.
Božić predstavlja najradosniji praznik koji se slavi u krugu porodice. Ovaj praznik se prema srpskoj narodnoj tradiciji slavi tri dana: prvi dan – Božić ili Božji dan, Drugi i Treći dan Božića. Kao praznični dani se računaju i Tucindan i Badnjidan.
Svakog od pomenutih dana se obavljaju određeni poslovi. Tako se na Tucindan priprema pečenica. To podrazumeva da se priprema prase ili brav koji su određeni za božićnu pečenicu. Naziv Tucindan se dovodi u vezu sa praksom koja je postojala ranijih godina, kada su se prase ili brav ubijali, a ne klali. Prema narodnom verovanju na Tucindan ne valja tući decu kako preko godine ne bi imala čireve.
Badnjidan se praznuje 6. januara i predstavlja sastavni i nerazdvojiv deo Božića. O tome svedoči i narodna poslovica, koja glasi – Oni su kao Badnjidan i Božić, a koristi se kada se želi istaći bliskost u odnosu prijatelja. Ovog dana se obavezno vraćaju pozajmljene stvari. Ujedno postoji verovanje da se na Badnjidan “ne valja” davati išta na zajam.
Obredni rituali počinju u zoru kada domaćin odlazi u šumu po badnjak. Za badnjak se bira mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo. Kad odabere odgovarajuće drvo domaćin se okrene ka istoku, tri puta prekrsti, baci šaku žita na drvo i sa tri udarca sekirom ga odseče. Vodi se računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju. Badnjak unosi u kuću domaćin naveče, pre večere. Osim badnjaka unosi se i slama. Ona simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hristos. Slama se rastresa ispod stola i po sobi u kojoj se priprema svečana trpeza. Domaćica i deca nakon toga sedaju na slamu kvocajući i pijučući. Verovanje je da će tako obezbediti da kokoške nose jaja i da bude mnogo pilića. U gradu se unošenje slame danas izostavlja, ili se stavlja na grančicu badnjaka i tako unosi u dom.
Nakon završetka pomenutih obreda sledi večera. Nekad se jelo isključivo rukama, čak su se i jela spremala bez upotrebe oštrih predmeta (noža, viljuške i sličnog). Ponegde se jela koja se spremaju za Badnjidan i Božić pripremaju tako što posude u kojima se kuva ostanu nepoklopljene.
Sva jela koja se na Badnje veče nalaze na trpezi su posna. U zavisnosti od kraja i umešnosti domaćice u spremanju posnih jela varira izbor namirnica i pirpremljene hrane. U svakom slučaju na trpezi će se naći nešto od voća – orasi, suve šljive, smokve, jabuke, kestenje i slično, zatim su neizostavni pasulj prebranac i riba. Na kraju, ali od ništa manjeg značaja treba navesti i pite – krompiruša ili zeljanica.
Posle večere se pristupalo pečenju pečenice, to je muški deo posla. Pečenica bi trebalo da se ispeče do ponoći, tada se izlazilo na dvorište i pucalo iz puške ili nekog drugog vatrenog oružja. Time se oglašavalo da je božićna pečenica zgotovljena. Pravljenjem buke, tj. bacanjem petardi ili eventualno pucanjem iz vatrenog oružja označava se rođenje Hrista.
Naziv Badnji dan dolazi od staroslovenske reči bdjeti. Prema tome, Badnje veče je veče kada se bdi, tokom noći se ostaje budan. Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Ova sveća se nikada nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.
Na Božić, pre ručka se obavlja mirobožanje. Ovaj obred se vrši tako što domaćin uzme čašu sa rakijom ili vinom, prekrsti se i kaže Mir Božji, a ukućani odgovaraju Da Bog blagoslovi, ovaj ritual se ponavlja tako što domaćin uvek govori Mir Božji, a ukućani odgovaraju: da zdravi budemo, da žito rodi, da nas sreća prati i tome slično. Posle mirobožanja se postavlja svečana božićna trpeza. Kao na Badnji dan, tako se i na Božić velika pažnja posvećuje prazničnoj trpezi. Treba takođe istaći da nisu sva jela na božićnoj trpezi imala podjednak značaj. Posebno mesto zauzimaju česnica i pečenica. Česnica predstavlja obredni kolač koji se mesi rano izjutra i to sa osveštenom vodom i belim brašnom, ali bez kvasca. U česnicu se prilikom mešenja stavlja novčić, a česnica se isključivo lomi i to za ručkom. Naziv česnica potiče od izraza “čest”, “deo”, “sreća”, jer se lomi na delove i svakom porodičnom članu se daje deo, po kome se sreća proriče. Veruje se da će osoba koja pronađe novčić imati berićetnu i uspešnu godinu u svakom pogledu. Pečenica predstavlja vrstu žrtve koja se prinosi bogu. Ovaj običaj koji vuče korene iz prethrišćanskih verovanja, crkva je prihvatila i blagoslovila. Pečenica, tj. prase ili jagnje, moralo se peći sa glavom i nogama. Plećka od pečenice u pojedinim krajevima služi za predviđanje kakva će biti naredna godina. Ukoliko je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.
Dolazak položajnika u kuću predstavlja jedan od nezaobilaznih sastavnih elemenata božićnog rituala. Položajnik je onaj koji na Božić prvo stupi u kuću. Običava se da u ulozi pložajnika bude odrasla osoba muškog pola ili muško dete. Njegova dužnost je da čestita Božić tako što blagosiljanjem poželi ukućanima zdravlje i berićetnu godinu.
Iako su božićni dani “neradni”, smatraju se kao povoljni za započinjanje novih poslova. Veruje se da će poslovi koji se započnu prvog dana Božića, pa makar i simbolično, biti uspešno završeni.
Drugog dana Božića, odnosno na Božji dan se posećuju prijatelji i rođaci. Ljudi se tokom božićnih praznika pozdravljaju sa Hristos se rodi-vaistinu se rodi!
Deveti jaunar se proslavlja kao treći dan Božića. Toga dana se iznosi slama iz kuće, što predstavlja prvu i najosnovniju radnju koja se izvodi trećeg dana Božića. Ljudi veruju u plodotvornu moć slame. Zbog toga se ona nije bacala, već se nosi u voćnjak, vinograd, a stavlja se i u privredne zgrade. Pravoslavna crkva tog dana slavi i Sv. Stevana.
, vinograd, a stavlja se i u privredne zgrade. Pravoslavna crkva tog dana slavi i Sv. Stevana.
@@@
