Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donosi
PRAVILNIК
o bezbednosnim sedištima
“Službeni glasnik RS”, broj 126 od 23. oktobra 2020.
Član 1.
Ovim pravilnikom se propisuje način prevoženja dece u bezbednosnom sedištu i uslovi koje mora da ispunjava bezbednosno sedište kada se upotrebljava u motornom vozilu.
Član 2.
Izraz upotrebljavan u ovom pravilniku ima sledeće značenje:
Bezbednosno sedište je sistem za bezbedno vezivanje lica koji služi da ograniči pokretljivost tela za vreme prevoza u cilju smanjenja opasnosti od povreda u slučaju naglog usporenja vozila, odnosno u slučaju saobraćajne nezgode.
Član 3.
Bezbednosno sedište se, po pravilu, sastoji iz dela u koje je lice smešteno, kombinacije kaiševa ili savitljivih komponenti sa sigurnosnom kopčom, mehanizma za podešavanje i priključaka, koje se kao takvo pričvršćuje za vozilo.
Bezbednosno sedište može imati dodatke kao što su dodatak za sedenje, štitnik od udara itd.
Član 4.
Bezbednosno sedište mora biti homologovano, odnosno najmanje ispunjavati jednoobrazne tehničke uslove propisane UNECE pravilnicima 44/03 ili 129.
Homologovano bezbednosno sedište je označeno odgovarajućom oznakom koja najmanje sadrži sledeće elemente: homologacionu oznaku „E” sa odgovarajućim brojem države koja je izdala homologaciju, homologacioni broj, naziv kategorije bezbednosnog sedišta, masu odnosno visinu lica.
Član 5.
Bezbednosno sedište se pričvršćuje i koristi u vozilu u skladu sa deklaracijom i uputstvom proizvođača vozila, odnosno proizvođača bezbednosnog sedišta, gde je navedeno na koji način i u kojim tipovima vozila se bezbednosno sedište može bezbedno koristiti.
Član 6.
Bezbednosna sedišta dele se u dve klase:
1) potpuno (integralno) bezbednosno sedište koje se sastoji od elemenata za ograničavanje pokretljivosti tela, odnosno elemenata propisanih članom 3. ovog pravilnika, koje se može pričvrstiti sopstvenim kaiševima odnosno priključcima i tako čini potpun sistem bezbednog vezivanja lica;
2) nepotpuno (neintegralno) bezbednosno sedište koje zahteva upotrebu sigurnosnog pojasa vozila u cilju ograničavanja pokretljivosti tela ili sedišta i koje tada čine potpun sistem bezbednog vezivanja lica.
Član 7.
Bezbednosna sedišta se, prema masi lica, razvrstavaju u pet grupa:
1) Grupa 0, namenjena za lica mase manje od 10 kg;
2) Grupa 0+, namenjena za lica mase manje od 13 kg;
3) Grupa I, namenjena za lica mase od 9 do 18 kg;
4) Grupa II, namenjena za lica mase od 15 do 25 kg;
5) Grupa III, namenjena za lica mase od 22 do 36 kg.
Pored razvrstavanja iz stava 1. ovog člana, bezbednosno sedište prema masi lica može obuhvatati više od jedne grupe pod uslovom da ispunjava zahteve svake pojedinačne grupe („kombinovano bezbednosno sedište”).
Član 8.
Pored mase lica, kriterijumi za pravilno korišćenje bezbednosnog sedišta, koje ispunjava jednoobrazne tehničke uslove propisane UNECE pravilnikom 129, su visina i starost lica.
Član 9.
Dete niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem, homologovanom bezbednosnom sedištu.
Svi kaiševi, štitnici od udara i savitljive komponente sa sigurnosnom kopčom bezbednosnog sedišta, koji ograničavaju pokretljivost tela deteta u bezbednosnom sedištu, treba da budu pravilno podešeni i pričvršćeni, u skladu sa uputstvom proizvođača bezbednosnog sedišta.
U slučaju da se pokretljivost tela deteta u bezbednosnom sedištu ograničava korišćenjem sigurnosnog pojasa vozila, sigurnosni pojas vozila se zateže preko kukova, preko ramena i grudi deteta ili preko štitnika od udara ukoliko je on sastavni deo bezbednosnog sedišta.
Član 10.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
