Aktivnosti mladih u Istraživačkoj stanici Petnica

Uklanjanje teških metala
Polaznica programa hemije, Miona Tomić, učenica I razreda Gimnazijeu Leskovcu, na letnjem kampu u Petnici istražuje Uticaj titelskog lesa na sorpciju teških metala. Titelski les je tip gline. Gline se, inače koriste za sorpciju teških metala iz različitih sredina (npr. vode). Miona želi da utvrdi efikasnost sorpcije teških metala sa ovim tipom gline. Za rad su odabrani teški metali olovo i kadmijum određene koncentracije. Varira se pe-ha (pH) rastvora, a sorpcija metala se prati u različitim vremenima. Dosadašnji rezultati pokazuju dobar učinak titelskog lesa na sorpciju ova dva metala i to već u prvom kontaktu.
Adsorpcija pesticida
Još jedno ispitivanje sa titelskim lesom. Polaznici programa hemije, Hana Čižik, učenica II razreda gimnazije “Mihajlo Pupin“u Kovačici na letnjem kampu radi projekat Ispitivanje adsorpcije pesticida na lesu Titelskog brega. Široka primena pesticida u svakdnevnom životu dovela je do toga da su danas prisutni u našem okruženjeu, pored ostalog i u vodi. Ideja je da se utvrdi da li glina sa Titelskog brega može da se koristi za uklanjanje pesticida iz vode. U tu svrhu, Hana je izvršila kvalitativnu i kvantitativnu analizu gline kako bi, pre svega, utvrdila njen sastav. Glina se koristi za ispitivanje kako se adsorpcija menja tokom vremena i posla koliko vremena dostiže maksimalni efekat. Za rad se koriste 3 komercijalna pesticida, koji su kod nas u širokoj primeni. Radi se sa rastvorima poznate koncentracije, a variraju se pe-ha (pH) rastvora i njegova temperatura.
Vizuelna pretraga
Jelica Milojičić, maturant II kragyjevačke gimnazije i Sara Radović, maturant V beogradske gimnazije, na letnjem kampu psihologije u Istraživačkoj stanici Petnica rade istraživanje pod nazivom Uticaj boje i pokreta na brzinu vizuelne pretrage.
Jelicu i Saru je zanimalo kako boja i pokret utičy na opažanje i brzinu opažanja. Same su kreirale stimuluse, a uz pomoć saradnika na programu psihologije njihova ideja je pretočena u odgovarajući kompjuterski program. Stimulusi su bili hromatski ili ahromatski i dinamični, statični i dinamični sa statičnom metom. Zadatak ispitanika je bio da pronađu zadatu metu među distriktorima. Istraživanje je vršeno na uzorku od 48 polaznika petničkih obrazovnih programa.
Prilog za mesto
Katarina Bulajić, maturant X gimnazije “Mihajlo Pypin“ iz Beograda na letnjem kampu lingvistike istražyje na temu Usvajanje spacijalnih priloga u srpskom jeziku kod dece uzrasta od 1,5 godina do 4 godine.
Spacijalni prilozi su prilozi za mesto. Katarina je pronašla sličan rad, ali koji se odnosio na priloge za vreme u srpskom jeziku. Pošto su vreme i prostor povezani, zainteresovalo ju je da istraži upravo ovaj drugi slučaj – priloge za mesto.
Za rad je koristila bazu podataka koja sadrži transkribovane snimke razgovora dece navedenog uzrasta. Deca su snimana svaka dva meseca po dva sata. Istraživanjem ove baze Katarina je proveravala koji se prilozi i kada najranije javljaju u govoru dece. Očekibanja su da se uvek prvi usvoje prilozi vezani za trenutne situacije.
Slaganje obojene kocke
Polaznik programa matematike u Istraživačkoj stanici Petnica, Andrija Novaković, učenik III razreda Gimnazije u Kraljevu, na letnjem kampu radi projekat koji se bavi teorijom verovatnoće: Slaganje obojene (crne) kocke.
Vršena su izračunavanja sa ciljem da se odredi verovatnoća da će slučajno složeni delovi nekog objekta biti potpuno isti kao njegov izvorni oblik. Radi se na primeru d-dimenzionalne crne hiperkocke koja je isečena na nd jediničnih hiperkocki. Pretpostavka je bila da je očekivanje crnih strana srazmerno dimenziji i broju hiperkocki na koje je isečena početna kocka, što je Andrija matematičkim putem i dokazao. Zanimljiva posledica ovog projekta je da na koliko god kvadrata isečemo npr. crni kvadrat, ako ga složimo na slučajan način, očekivani broj crnih strana će biti 4.