Svetski dan borbe protiv moždanog udara, 29. oktobar povod je da se javnost informiše o važnosti prepoznavanja prvih simptoma ove bolesti. Tim povodom lekari neurološkog odeljenja Opšte bolnice danas su izneli podatke o simptomima bolesti i posledicama koje ona može izazvati.
U Kolubarskom okrugu on je prvi uzrok smrtnosti. Na Svetski dan borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra, lekari upozoravaju da je najvažnije javiti se pri prvim simptomima bolesti, jer je tada velika verovatnoća da će bolesnik imati manje posledice. Ovo je važno jer se zna da kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj životnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. I može nastati iz dva razloga. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da u potpunosti povrati normalne funkcije organizma. Pacijenti koji, za vreme od sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti. Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe što pre obrate lekaru ako osete sledeće simptome. Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno – ekonomskim problemom. Prevencija i kontrola faktora rizika su neki od najvažnijih faktora, ali i lečenje i rehabilitacija ističe dr Vesna Milev, načelnica neurološkog odeljenja. DR Milev je podsetila da je nedavno Odeljenje valjevske neurologije nedavno renovirano i da se pacijenti leče u veoma dobrim uslovima. Na odeljenju se godišnje leči 1500 pacijenata, od toga je 90% su pacijenti sa moždanim udarom. Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.
