U Valjevu je 1914/15. godine bilo prvo i najgore žarište epidemije pegavog tifusa. Umrlo je više od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 zarobljenika. Među njima su bili i mnogi lekari i bolničari. Bio je to period zbog koga su Valjevo i njegove bolnice postali simboli stradanja, ali i požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje.
Epidemija pegavog tifusa u Srbiji 1914. i 1915. godine bila je veoma nagla epidemija u nastanku, najbrža u svom razvoju, najveća u intenzitetu, a najbrže zaustavljena od svih epidemija u istoriji. U to vreme u Valjevu su na 29 lokacija u gradu postojali objekti za prijem bolesnika. Povodom stogodišnjice od tih događaja, Valjevo će dobiti postavku u prostoru nekadašnje Okružne bolnice u Valjevu, današnjem Istorijskom arhivu. Program obeležavanja “Stogodišnjice Valjevske bolnice 1914/1915” će početi otvaranjem izložbe u Istorijskom arhivu „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914–1915.“ autora Velibora Vidića. U Centru za kulturu od 18 sati održavaće se Međunarodna naučna konferencija „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915.“ na kojoj će govoriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić, kao i direktor Arhiva Srbije dr Miroslava Perišića. Kruševačko pozorište upotpuniće program pozorišnom predstavom „Valjevska bolnica“ rađenoj prema trećoj knjizi „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. Prema programu obeležavanja, u subotu 31. oktobra pored Međunarodne naučne konferencija predviđeno je prikazivanje dokumentarnog filma „Za ljubav Srbije. Bolnica škotskih žena u Valjevu“ kao i prezentacija koncepta budućeg memorijalnog centra „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915.“
