Hol Centra za kulturu Valjevo, 24. decembar u 19 h
Nikola Novaković
Rođen 1953. godine, prohodao i prve iskorake u slikarstvu načnio u Mačvi. Od svog prvog izlaganja 1977. godine. na tradicionalnom “Oktobarskom salonu u Šapcu”, pa do sada izlagao je grupno i samostalno, učestvovao na dobrotvornim aukcijama i kolonijama, dobijao više nagrada i pohvala.
1977.godine. slika “Deco moja, suze materine” bila je posebno vredna pažnje. Tadašnja štampa uveliko hvali pojavu novih slikara, debitanata, Nikole Novakovića, Dragana Martinovića i Dejana Ulardzića, koji su uneli svežinu na Oktobarski salon.
“”Trežnjenje”” boja
Nikole Novakovića slikarstvo predočava nam, sa jedne strane, žalosno stanje u kojem se srpsko selo u nevolji zateklo, a s druge strane uzdržani kolorit ravnice pritisnute tugom, brda u izmaglici, a i zabrežija iza kojih se sluti zaumni neki mir, zlosutan može biti, ili tugom zasenjen.
Reč je ovde o slikama koje su nastajale u novije doba, o Novakovićevoj paleti koju je ukrepilo gorko iskustvo, melaholičan doživljaj života i sveta, najposle ovo su slike na kojima se boje “”trezne”” od mladalečke opijenosti, na kojima se sluti protok vremena i iščeznuće svega vidljivog u maglinu koja će nas jednom sve obaviti.
Na neki čudan način, slikarskom magijom, izjednačuje se, po ovim platnima lepota i rugoba, nagodeći nas da pred svakom slikom proboravimo gotovo molitvene čase.
Ovi redovi su naše skromno prisluženje slikarstvu majstora Novakovića
