Srbija po proizvodnji kupine zauzima četvrto mesto u svetu, odmah iza SAD, Meksika i Kine i godišnje se u našoj zemlji sa pet hiljada hektara zemljišta dobije oko 30.000 tona ovog voća.
Već peti put za redom 28. i 29. jula na Stavama će se održati peti po redu Dani kupine. Sama manifestacija, pre svega, promoviše voće koje se u četiri sela Mesne zajednice Stave gaji na preko 80 hektara i predstavlja značajan proizvod meštana.
Ovo je peta po redu privredno-turistička manifestacija koja okuplja pre svega proizvođače kupina, prerađivače i otkupljivače, ali ima i bogat sadržaj ostalih aktivnosti u okviru programa:kulturno-zabavnih, sportskih, izložbu proizvoda narodne radinosti i tradicionalne kuhinje, raznovrsna takmičenja i slično.
Svu tehničku pomoć kao pokrovitelj pružio je Grad Valjevo, a manifestaciju će otvoriti gradonačelnik Valjeva Stanko Terzić.
Ovom manifestacijom se takođe predstavljaju i turistički potencijali sela sa obronaka Medvednika, očuvana proroda, kao i mogućnost za gajenje zdravih proizvoda. Ovom manifestacijom afirmišu se i drugi proizvode od voća koje se gaji na ovom području: sokovi i džemovi, a posebno kupinovo vino koje bi moglo postati i brend ovog kraja.
Pored takmičenja proizvođača kupine takmičarski karakter imaće i izložbe narodnog stvaralaštva i tradicionalne srpske kuhinje.
U okviru pratećeg programa Dom zdravlja će u mobilnoj ambulanti vršiti preglede i dijagnostiku.
Podršku celom ovom događju dala je lokalna vlast, Gradska direkcija za poljoprivredu, Regionalna privredna komora, Poljoprivredna stručna služba, Tiristička organizacija Valjeva i jedan broj preduzetnika.
Stručnjaci smatraju da ubuduće ne bi trebalo znatnije povećavati proizvodnju kupine u Srbiji, jer se ni njena potrošnja u svetu ne povećava, već umesto toga treba se boriti uz primenu savremene tehnologije, za bolji kvalitet kupine i promenu sortimenta. To praktično znači da sadašnju beztrnu kupinu, koja daje krupne plodove i veliki prinos, treba zameniti novim sortama, jer ova ne podnosi transport, a pre zamrzavanja plodovi dobiju crvenu boju, što potrošači nerado prihvataju.
U Srbiji treba uvesti u gajenje švedsku sortu kupine “loh-nes” i američku sortu “čester”, koje daju kvalitetne plodove, dobar prinos, slatke su i na tržištu postižu dobre cene. Prema njegovim rečima, ne treba računati na veću cenu od 30 do 50 evro centi po kilogramu. Naravno, kupinu ne treba gajiti na površinama koje su pogodne za gajenje maline, već je treba gajiti na zemljištu pogodnom za gajenje vinograda.
