Rok za popis stanovništva, domaćinstva i stanova produžen je i trajaće do četvrtka 20. oktobra 2011. godine do 20.00 časova. Odluku je donela Popisna komisija grada Valjeva imajući u vidu da je određen broj građana ostao nepopisan u redovnom terminu od 1. do 15. oktobra, kao i tokom dodatna tri dana 16, 17 i 18. oktobra. Osim Valjeva, rok za popis produžen je između ostalog i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.
„U poslednja dva dana u popisnoj kancelariji u Valjevu, popisano je oko 400 lica. Danas tokom celog dana građani se i dalje javljaju, tako da je jedan broj njih ostao da se popiše u posle podnevnim satima. Procenjujemo da neće moći mobilni timovi sve da stignu, a po pozivima građana, zaključili smo da ima potrebe da se popis produži, pa smo i iskoristili tu mogućnost“, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare Jelica Stojanović, član Popisne komisije.
Inače, prema poslednjem izveštaju zaključno sa 18. oktobrom, u Valjevu je popisano oko 93.000 građana i 41.200 domaćinstava, odnosno praznih stanova. „Podatak o broju građana koji žive na teritoriji grada Valjeva nije konačan. Kada se izuzmu oni koji su ovde samo privremeno prisutni ili odsutni, takođe kada se izuzmu oni koji žive u inostranstvu, taj broj će biti nešto manji“, ocenio je Branko Josipović, načelnik odeljenja republičkog Zavoda za statistiku u Valjevu.
Nakon redovnih aktivnosti koje su sprovedene u proteklom periodu, Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova predviđeno je da se realizuje i kontrola kvaliteta podataka dobijenih popisom. Kontrola će se sprovesti u terminu od 22. oktobra do 5. novembra. U Republici Srbiji je izabrano 250 popisnih krugova gde će se kontrolisati dobijeni podaci, a u Valjevu će za kontrolu biti opredeljena dva popisna kruga u dva odvojena dela grada. „Podatke koje dobijemo tokom kontrole, uporedićemo sa podacima dobijenim tokom popisa i na taj način proverićemo pouzdanost informacija koje su popisivači dobili tokom terenskog popisa“, rekao je Josipović. On je dodao i to da je evidentno došlo do smanjenja broja stanovnika koji žive na selu, što je posledica ne samo negativnog prirodnog priraštaja, već i migracija seoskog stanovništva ka gradovima. Što se tiče gradskog područja u Valjevu, građani su najčešće emigrirali ka Beogradu.
