Izvor: AKTER
Vladine mere namenjene povećanju zaposlenosti, kojima se daje prednost radnicima do 30 godina i onima preko 45 godina, nije naterala poslodavce da ih prijave u velikom broju. Za dva meseca prijavljene su tek 493 osobe
Nezaposleni od 30 do 45 godina iako u punoj radnoj snazi nemaju prednost prilikom zapošljavanja. Vladine mere su, po mišljenju pojedinih analitičara, diskriminisale ovu populaciju usvojenim merama za podsticanje zapošljavanja iz maja ove godine. Međutim, i pored toga što sada poslodavac koji zaposli osobu mlađu od 30 ili stariju od 45 godina ne mora godinu dana da plaća porez na zaradu i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, odziv je slab. Za period od 21. maja do 30. juna zaposleno je 493 osobe mlađe od 30 godina i starije od 45, pokazuju podaci Ministarstva ekonomije. Pojedini ekonomisti u slabom odzivu poslodavaca vide i nešto pozitivno.
“Ljudi između 30. i 45. godine života su diskriminisani. Vladine mere su diskrecione i primenjuju se na neselektivan način. Dobro je što nema više zaposlenih po tim mera, jer bi se stvorio veliki dizbalans između ove dve grupe nezaposlenih. Zbog visoke fluktuacije radne snage, bojao sam se da ih ne bude više od 10.000. Još nije napravljena sistemska šteta”, rekao je ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta www.makroekonomija.org .
Vlada Srbije je 12. maja usvojila dve mere za podsticanje novog zapošljavanja, odnosno olakšice za one poslodavce koji zaposle nove radnike, ili koji radnike koji rade na crno prebace u legalne tokove. Za novozaposlene poslodavac neće uopšte plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, i 30 odsto obračunatog poreza na zarade. Druga mera predviđa da poslodavac koji zaposli osobu mlađu od 30 ili stariju od 45 godina neće uopšte plaćati porez na zaradu i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Mera važi godinu dana od dana novog zapošljavanja, a mogu da je koriste privatne firme ili one u kojima je 50 odsto privatnog kapitala, i to samo za novozaposlene koji najmanje šest meseci pre zaposlenja nisu bili u radnom odnosu. Ovu meru može da koristi poslodavac koji nije ranije koristio podsticaje za novootvorena radna mesta i pod uslovom da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na nivo od 31. marta 2011. godine uvećan za broj novozaposlenih osoba. Na osnovu obe ove mere u periodu od 21. maja do 30. juna zaposleno je svega 697 osoba.
U Ministarstvu ekonomije ovakvu meru brane time što smatraju da su nezaposleni do 30 godina starosti, kao i stariji, teže zapošljive kategorije nezaposlenih. Oni na ovaj način žele da ih stave u ravnopravniji položaj na tržištu rada.
Da nisu jedini koji podstiču mlađe od 30 godina na zapošljavanje potvrđuje i program “Prva šansa” u 2011. godini Nacionalne službe za zapošljavanje, gde se angažuju mladi do 30 godina starosti, radi sticanja iskustva u struci. Angažovanju se na period od tri meseca stručne prakse, 12 meseci pripravništva kroz radni odnos, i poslodavac ima obavezu da pripravnika zadrži još 12 meseci u radnom odnosu. Po ovom programu zaposleno je više od 5.200 ljudi do sada.
Zakon omogućava diskriminaciju
“Tačno je da uslov o broju godina, nažalost, postoji u određenom broju oglasa, i činjenica jeste da je ljudima starijim od 30 ili 35 godina dosta teže da pronađu posao. Od oglasa u kojima se navodi ovaj kriterijum svakako postoji određen broj onih gde je određena starosna dob navedena kao prednost”, tvrdi Tatjana Vidaković sa sajta za zapošljavanje “Infostud”.
Ona objašnjava da je diskriminacija u smislu zakona zabranjena, kao što i kaže član 18. Zakona o radu. Ipak, prema članu 22. istog zakona, poslodavac ima pravo da postavlja kao uslov određeni pol, godine, zdravstveno stanje, ukoliko priroda posla to zahteva.
Prema članu 18. Zakona o radu “zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične veze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo”.
Zato prema članu 22. istog zakona “ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva, ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana”.
Nažalost na ovaj način se, kako kaže Vidakovićeva, na neki način “opravdava” postavljanje takvih uslova.
Ljudi između 30. i 45. godine života su diskriminisani. Vladine mere su diskrecione i primenjuju se na neselektivan način. Dobro je što nema više zaposlenih po tim merama, jer bi se stvorio veliki dizbalans između ove dve grupe nezaposlenih
Arhimedova tačka
Profesor sociologije Vukašin Pavlović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu tvrdi da diskriminacija u zapošljavanju svakako postoji, ali da je verovatno bila namera vlade da omogući mladima bez iskustva da nekako dođu do posla bez koga ne mogu da rešavaju ni problem zasnivanja porodice, ni stana.
“Ovakva mera je izbor manjeg između dva loša rešenja. Cela grupacija nezaposlenih je u jednom socijalnom i diskriminišućem položaju. Bilo bi dobro da država može da odobri subvencije kod svake vrste zaposlenja, ali za to nema para”, obrazlaže profesor.
NAJVIŠE ZAPOSLENIH U DRUGOJ I TREĆOJ DECENIJI ŽIVOTA
Od početka godine se sa evidencije zaposlilo više od 82.000 ljudi. Od tog broja oko 33.700 je starosne dobi od 15 do 29 godina, oko 31.500 je starosne dobi od 30 do 44 godine, i oko 17.200 je starosne dobi od 45 do 65 godina.
Zbog slabog odziva nije iznenađen, jer, kako kaže, ništa ne pomaže kada je kriza ozbiljna. Nezaposlenost je “ozbiljan sociološki i psihološki problem, bez smisla za život onima koji ne rade, već žive na grbači šire porodice”. Profesor se osvrnuo i na mere kojima se podstiče preduzetništvo za koje opet treba sredstava, a kamate na kredite su velike, i svaki poduhvat je rizičan. Otud ne čudi što ljudi najviše žele da uđu u državni posao, makar i slabije plaćen, gledajući na njega kao na nešto stabilno.
“Nazvao bih ovaj problem Arhimedovom tačkom ili polugom. To znači da se bez povećanog broja zaposlenih teško nešto može uraditi u društvu, a opet se niko ne može zaposliti ‘na prazno’, bez investicija”.
Prema članu 18. Zakona o radu “zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične veze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo”
KAKO IZGLEDA OGLAS
Opis radnog mesta: Preuzimanje, prevoz i isporuka pošiljki, unos i evidentiranje podataka o pošiljkama na računaru, sortiranje, utovar i istovar pošiljki, savesno i odgovorno ponašanje. Očekujemo:
• IV stepen stručne spreme
• Kandidat do 30 godina starosti (bez obzira na pol)
• Vozačka dozvola B kategorije (aktivan vozač) • Poznavanje rada na računaru
Za komercijalistu:
• poznavanje rada na računaru • poznavanje engleskog jezika
• vozačka dozvola • aktivan vozač
• šest meseci nezaposlen • mlađi od 30 godina • Radno iskustvo u zanimanju: 0 – 0 godina
• Zahtevani nivo kvalifikacija: IV • Broj izvršilaca: 2
