Istraživanja izvor: Kamatica
Platnim karticama izdatim od strane poslovnih banaka u Srbiji je u prethodnih 5 godina izvršeno gotovo 7 miliona transakcija u inostranstvu i ostvaren promet od preko 650 miliona evra. Iznos prosečne transakcije „srpskim karticama“ u inostranstvu je bio oko 90 evra.
Najvećim delom platne kartice se koriste na prodajnim mestima i bankomatima u inostranstvu, dok je korišćenje za podizanje gotovine na šalterima banaka zanemarljivo. S druge strane, vrednost prosečne transakcije karticom je najveća na šalterima banaka u inostranstvu, a najmanja na prodajnim mestima. Razlog ovome je praktične prirode – građani kojima je potrebna veća količina novca sa kartice, često podižu gotovinu na šalteru zbog ograničenih iznosa koje je moguće podići sa bankomata. Drugi bitan faktor ovome je što u pojedinim delovima inostranih zemlja neke usluge nije moguće platiti karticama, te građani novac podižu za nekoliko dana unapred, kako bi uvek raspolagali dovoljnom količinom gotovine.
U 2009. godini je ostvaren najveći broj transakcija u inostranstvu do sada i u odnosu na 2008. godinu nešto niži ukupan promet ’srpskim’ platnim karticama, ali je primetan pad prosečne vrednosti transakcija. Iako su kriza i niži životni standard uticali na smanjenje prosečne transakcije u inostranstvu, stalni rast korišćenja ’srpskih’ platnih kartica i ukidanje viza prema zemljama zapadne Evrope su nadvladali negativne efekte.
TARIFE
Treba imati u vidu da pri korišćenju platnih kartica u inostranstvu poslovne banke naplaćuju više provizije nego što je to slučaj kod korišćenja platnih kartica u zemlji. Tako, provizije za podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu se kreću od 1 do 3% ili se naplaćuju fiksne naknade od 3-5 evra po transakciji. Za istu uslugu na šalteru banke u inostranstvu se naplaćuje provizija od 3-5%, odnosno, od 3-5 evra po transakciji. Za plaćanje robe kupljene u trgovinama, za koje se u zemlji ne naplaćuje provizija, u inostranstvu se naplaćuju provizije koje variraju oko 1%. Kod pojedinih platnih kartica je moguće da se pri transakciji naplaćuje kombinacija provizije i naknade, npr. 0,25%+2€ za podizanje gotovine sa bankomata ili da postoji minimalna naknada, npr. 3%, min. 3€ po transakciji.
ODLIV NOVCA
U 2009. godini je ostvaren promet od oko 160 miliona evra putem platnih kartica izdatih od strane domaćih banaka. To je nešto niže od 2008. godine, ali se trend ponovnog rasta nastavlja u prvom kvartalu 2010. godine, kada je utrošeno 41,2 miliona evra.
Kada se za ukupan promet karticama u inostranstvu izdatim od strane poslovnih banaka u Srbiji izračuna prosečna naplaćena provizija, dolazimo do podatka da je u poslednjih 5 godina samo na bankarske tarife za korišćenje platnih kartica utrošeno preko 10 miliona evra od strane srpskih građana. Istovremeno, prateći trend potrošnje platnim karticama u inostranstvu, može se očekivati da će već u 2011. godini potrošnja srpskih građana u inostranstvu samo putem platnih kartica dostići čak milijardu evra.
DALJI RAST TRŽIŠTA
Iako je evidentno da tržište korišćenja platnih kartica u Srbiji raste neverovatnom brzinom i dostiže zavidne rezultate, što potvrđuju i izveštaji Visa i MasterCard-a, u kojima je Srbija u grupi zemalja sa najvišom stopom rasta tržišta kartičarskih proizvoda, potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen.
Prema poslednjim podacima o korišćenju platnih kartica u Srbiji, u prvom kvartalu 2010. godine je oko 2,8 miliona platnih kartica bilo aktivno. Od ovog broja oko 2 miliona čine debitne kartice, 700.000 kreditne kartice i oko 60.000 poslovnih kartica. U odnosu na 2005. godinu, kada je 1,15 miliona platnih kartica bilo aktivno, ovo predstavlja više nego dvostruko povećanje.
Ipak, još uvek je prisutan veliki broj neaktivnih izdatih kartica. U Srbiji je tek svaka druga izdata kartica aktivna. Naime, do kraja prvog kvartala 2010. godine je ukupno izdato preko 6 miliona platnih kartica, od čega je 46% njih bilo aktivno. Najveću aktivnost imaju kreditne kartice, gde je oko 70% izdatih kartica i korišćeno, dok je najmanja aktivnost prisutna kod debitnih kartica, gde je od ukupnog broja izdatih kartica tek 41% bilo i korišćeno.
