Primenom Zakona o automskom stečaju za sva preduzeća čiji su računi blokirani duže od tri godine smanjen je broj za 2.200 preduzeća u odnosu na mart 2010. godine. Brisanje loših preduzeća iz privrednog registra prvi je uslov za smanjenje rizika poslovanja. Broj privrednih društava u Srbiji koja su bila u blokadi, 30. juna manji je, u poređenju sa martom 2010. godine, za 2.200 preduzeća, a ukupan dug za 8 milijardi dinara.
U Narodnoj banci Srbije to tumače primenom Zakona o automskom stečaju na sva preduzeća čiji su računi blokirani duže od tri godine.
Brisanje loših preduzeća iz privrednog registra prvi je uslov za raščišćavanje dužničko-poverilačkih odnosa i smanjenje rizika poslovanja.
Ekonomska kriza poslužila je kao okidač, pa mnoga nesavesna preduzeća namerno nisu plaćala račune povećavajući ukupnu nelikvidnost privrede.
Ipak, glavni uzrok nelikvidnosti jesu propala preduzeća, čije brisanje je počelo posle zakonskog roka od 60 dana, u kojem su imali vremena da nađu poverioce koji bi im pomogli da produže poslovanje.
Direktor Prinudne uprave NBS Ranko Aleksić rekao je da su i ona preduzeća koja prodaju robu sada obazrivija, jer svi imaju spisak preduzeća koja su u automatskoj blokadi. Objavljen je spisak od njih 10.990, zatim 446 u aprilu, 330 u maju, pa 200 u junu i sada ne postoji mogućnost da ona svojim postojanjem nekoga prevare.
Pre 20 godina, u Srbiji je samo u metalskoj grani radilo 450.000 radnika, a sada svega 120.000, od kojih deo u bivšoj fabrici “Zmaj”. Umesto kombajna, tu sada niču samousuluge uglavnom sa stranom robom, a preko puta, u fabrici traktora “IMT” moderne kancelarije.
U sindikatu priželjkuju da se trend gašenja firmi zaustavi i zameni povećanjem zaposlenosti. Predlažu mere državi radi olakšica domaćoj industriji, jer veća zaposlenost znači i veći budžetski prihod.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Zoran Vujović rekao je da se poslodavci moraju privesti pameti da nađu posao i plaćaju zaslužene zarade zaposlenima, a ne da izvrgavaju zakon i sklanjaju pare na egzotična ostrva.
Ekonomisti smatraju da preduzeća koja nemaju perspektivu i gomilaju dugove moraju da propadnu, ali da država mora da stvori uslove za nove investicije i projekte poput Koridora 10.
“Treba videti šta od velikih preduzeća može da opstane i priključiti ih infrastrukturnim projektima. Kada govorimo o Koridoru 10 treba se videti koliko je potrebno radnika logistike, kako ostvariti održivi razvoj i predvidivi razvoj privrednim subjektima”, rekao je profesor Engleske biznis škole Vladimir Krulj.
U bankama ima novca za dobre projekte, pa i kapital koji čeka na ulazak u Srbiju. Najmanje novca je u preduzećima koja moraju da stvore novu vrednost i uslove za zapošljavanje.
