Srbija još nema adekvatnu zaštitu uzbunjivača, osoba spremnih da prijave korupciju ili zloupotrebu u firmi i okruženju. U borbi protiv korupcije neophodno da društvo shvati koliko je važno da insajderi progovore, ocenjuju stručnjaci. Stručna javnost ocenjuje da je, osim niza propisa koje treba usvojiti, neophodno da društvo shvati koliko je, u borbi protiv korupcije, važno da insajderi progovore. Međutim, Srbija još nema adekvatnu zaštitu uzbunjivača – osoba spremnih da prijave korupciju ili zloupotrebu u firmi i okruženju.
Takvi insajderi najčešće su izloženi osudi i šikaniranju, mnogi izgube posao, a onda godinama na sudu traže svoja prava.
Kad je prvi srpski uzbunjivač uz pomoć poverenika za informacije došao do listinga sa naplatnih rampi Puteva Srbije i otkrio milionsku korupciju, 50 ljudi završilo je u zatvoru, a on je ostao bez posla.
“Takvog sam sklopa, tako sam izgrađen da mene nepravda mnogo boli, i ja protiv toga se borim, ali na tom putu ja sam mnogo toga prošao i ništa nije lepo”, rekao je Goran Milošević.
U Srbiji ima ljudi koji prijave krađu u firmi, zagađenje životne sredine ili slično, ali procena je da bi ih bilo više da su prihvaćene preporuke Grupe zemalja za borbu protiv korupcije kako zaštiti takve osobe.
“Nije dobro da se mi kao država uzdamo u ličnu hrabrost i lične motive. Ljudima treba obezbediti minimum sigurnosti, bar da su sigurni da neće trpeti sankcije zbog toga što su učinili nešto dobro ako već neće biti nagrađivani”, rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Afera antikorupcijske agencije u Rumuniji
Za razliku od Srbije, susedna Rumunija već pet godina ima zakon o zaštiti uzbunjivača i oko 200 prijavljenih korupcija. U žiži javnosti trenutno je grupa od 20 insajdera koji su upravo u agenciji koja treba da se bori protiv korupcije otkrili korumpirano rukovodstvo.
“Zanimljivo je videti unutar jedne antikorupcijske agencije sukob između uzbunjivača i rukovodstva agencije. Videćemo kako će se na kraju završiti, slučaj je na sudu, ali možda će to biti veoma važan slučaj koji će uticati na kompletnu državnu upravu”, naveo je Kodru Vrabie iz Transparentnosti Rumunije.
Prema njegovim rečima, čitava ideja o uzbunjivanju jeste u motivaciji takve osobe da uradi pravu stvar.
Britanija spada u red zemalja koje su najbolje rešile zakonsku zaštitu uzbunjivača.
“Od početka 1993. godine imali smo 18.000 poziva uzbunjivača i sve ih je više, u proseku oko 2.000 godišnje, a trećina njih prijavlila je korupciju u zdravstvu”, rekla je Frančeska Vest iz “Pablik Konsern at vork”.
Prema njenim rečima, za Srbiju je bitno da obezbedi zakonsku zaštitu uzbunjivača, ali komletna kultura treba da podržava dobre namere, jer ni najbolji zakon neće učiniti da bude siguran onaj koji javno progovori na radnom mestu.
Stručna javnost ocenjuje da bez posebnog zakona koji izuzima od krivične i druge odgovornosti osobu koja razotkrije korupciju, nema efikasne borbe protiv te pojave.
Predlažu da se u isto vreme izmeni i niz propisa o radu, državnim službenicima i o prisutupu informacijama od javnog značaja.
