Novi Zakon o medijaciji trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri na jesen, a njegova puna primena počela bi do kraja ove godine. Zakon o medijaciji trebalo bi da se nađe u funkciji ciljeva Nacionalne strategije reforme pravosuđa, posebno onih koji se odnose na njenu efikasnost i pravo na nesmetan pristup pravdi i pravosuđu.
Pristup pravdi nije rezervisan samo za sud i može se ostvariti i zadovoljenjem pravde do koje sami građani dođu neposrednim pregovorima i dogovorom koji će pomiriti i zadovoljiti njihove suprotstavljene interese. Član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu Nacrta Zakona o medijaciji Blažo Nedić kaže da u Srbiji danas ima više medijatora nego medijacija te da bi stoga nešto u našem sistemu trebalo da se menja. 2005. godine donet je Zakon o medijaciji, a novi zakon koji treba da bude usaglašen sa međunarodnim i evropskim standardima otkloniće slabosti koje u praksi ugrožavaju primenu medijacije.
Zakon bi trebalo i da otvori širi prostor za razvoj medijacije izvan sudskog sistema, odnosno učiniti široko dostupnim usluge medijacije pojedincima, privrednicima i drugim subjektima, omogućiti da medijacija rastereti sudove, doprinese pravičnom suđenju u razumnom roku i pojednostavi i poboljša pristup pravdi.
Cilj novog zakona je i da se stvore mehanizmi za obezbeđenje kvaliteta rada medijatora i unapređenje medijatorske prakse. Jedna od ključnih novina Zakona ogleda se u tome što se njime uvodi sistem licenciranja za sva lica koja se bave medijacijom u smislu ovog Zakona.
Zakon o medijaciji koncipiran je kao krovni ili okvirni zakon, i pruža normativni okvir za sprovođenje medijacije u svim spornim odnosima, izuzev onih za čije je rešavanje predviđena isključiva nadležnost suda ili drugog organa, pod uslovom da primena medijacije odgovara prirodi spornog odnosa.
Predviđena je mogućnost da medijator može u svakoj fazi postupka medijacije da predlaže moguće načine rešavanja spora, čime je apostrofirana aktivna uloga medijatora u procesu zaključivanja eventualnog sporazuma.
Saglasno načelu dobrovoljnosti, izričito je predviđeno pravilo da svaka strana može odustati od daljeg učešća u medijaciji u bilo kojoj fazi postupka medijacije.
Kad je reč o medijatoru, predviđeno je pravilo da on može obustaviti postupak medijacije ukoliko proceni da dalje vođenje postupka nije celishodno.
