U valjevskom kraju prošle godine tri osobe su smrtno stradale od trovanja pečurkama, ali to nije uticalo na popravljanje stanja u ovoj oblasti pa se tako promet gljiva iz prirode i dalje vrši bez ikakve kontrole. Obilne kiše i relativno toplo vreme i ove godine pogoduju bujanju pečuraka u prirodi. A kada ima pečuraka, tu su i berači koji ih iznose na pijačne tezge što sve prati i opasnost od trovanja. Sredinom juna prošle godine, dve žene i jedan mlađi muškarac životom su platili greške prilikom branja gljiva. U sva tri slučaja smrt je nastupila usled konzumiranja „zelene pupavke“.
Na valjevskoj pijaci u ponudi je dosta takozvanih rizičnih pečuraka kao što su „dvojnike” gde postoji velika sličnost između jestivih nejestivih.
– Primera radi, na pijacama se prodaje „biserka“ koja je jestiva i vrlo ukusna, ali ima izraženog dvojnika u „panterovci“ koja je smrtno opasna i sa kojom se lako može zameniti.
Kod nas, ipak, nema preveliki broj otrovnih, ali ni jestivih gljiva, ali je problem to što se one koje su otrovne mogu naći na svakom koraku, među kojima je najprisutnija i najopasnija „zelena pupavka“. Simptomi trovanja od ove gljive ne nastupaju odmah, ali kada se ispolje preživljavanje je praktično svedeno na minimum. Pored „zelene pupavke“, velika opasnost vreba i od „ludare“, „zavodnice“ koja je slična jestivoj „lisičarki“.
Već treću godinu preko medija i manifestacija koje organizuje Gljivarsko društvo upozoravam javnost da je lečenje od trovanja gljivama dugotrajno, neizvesno i vrlo skupo. Ako bi se od tih izdataka izdvojilo samo 10 odsto novca za obrazovanje, situacija bi se znatno popravila. U Gljivarskom društvu imaju konkretan plan, a to je da na svakom prometnom i vidljivom mestu, od seoskih mesnih zajednica, zadruga, škola do veterinarskih stanica i poljoprivrednih apoteka, postave plakate sa vrlo jasnim i slikovitim razlikama između jestivih i otrovnih gljiva.
