Država sledeće godine osniva razvojnu banku, za kreditiranje velikih infrastrukturnih projekata i izvoza. Privrednici i ekonomisti smatraju da je takva institucija neophodna da bi se promenila struktura privrede i podstakao razvoj zemlje.
Državna razvojna banka, koja bi po povoljnijim uslovima kreditirala izgradnju velikih infastrukturnih objekata, proizvodnju za izvoz, ekološke i komunalne projekte, mogla bi da bude osnovana do polovine naredne godine.
Konačna odluka o tome znaće se krajem ove godine, kada se završi studija izvodljivosti koju Vlada Srbije radi u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KFV, kažu u Ministarstvu finansija.
Visoke kamate, strogi uslovi obezbeđenja, dugo čekanje da se odobri kredit, kratak rok za vraćanje pozajmice – to su problemi s kojima se suočavaju svi privrednici koji bi da obnove stare ili izgrade nove pogone.
“Mi smo upućeni sada na komercijalne banke, poslovne banke i fond za razvoj, ali bi to rado radili sa razvonom bankom jer smatramo da će tako veća i povoljnija sredstva biti usmerena na razvoj pre svega nerazvijenih područja”, rekao je Srba Manasijević iz “Simpa”.
Državna razvojna banka u početku bi trebalo da se bavi samo kreditiranjem velikih infrastrukturnih projekata koji su neisplativi ili preveliki za komercijalne banke. Kasnije bi davala pozajmice i garancije izvoznicima, kažu stručnjaci. Ističu da je važno da država donese dobar zakon i obezbedi dovoljan osnivački kapital.
“Prihod od prodaje Telekoma bi bio inicijalno dovoljni osnivački kapital za takvu banku. Naravno, taj novac bi onda trebalo isključivo usmeriti na infrastrukturu, pažljivo ih testirati. Tu ima puno problema. Mislim da bi razvojna banka značajno unapredila upotrebu državnog novca”, kaže Boško Živković sa Ekonomskog fakulteta.
Preko razvojene banke išao bi sav novac koji dobijamo od međunarodnih finansijskih institucija, a koji sada ide preko raznih fondova i, kako kažu stručnjaci, najčešće se ne zna tačno kako se troši.
Šta će se desiti sa brojnim agencijama i fondovima poput Siepe, Fonda za razvoj, agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, za razvoj malih i srednjih preduzeća, za ravnomerni regionalni razvoj, znaće se krajem godine.
“Sa sigurnošću mogu da kažem da Srpska banka neće biti razvojna. To će biti potpuno nova institucija, a kakav će biti status agencija videće se na osnovu studije izvodljivosti”, rekao je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Razvojnu banku imaju gotovo sve zemlje u okruženju. U Hrvatskoj posluje 18 godina i do sada je odobrila 26.000 kredita vrednih 6,7 milijardi evra.
U vreme ekonomske krize daje i kredite za poboljšanje likvidnosti preduzeća i za obrtna sredstva, uz kamatu koja je dva do tri puta niža nego u poslovnim bankama.
