U Srbiji je od 2004 godine zabeležen porast nasilja u porodici, a u poslednjih godinu dana on se povezuje sa ekonomskom krizom. Vladimir Djuric menadzer projekta “Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja” predstavio je ciljeve i aktivnosti u okviru projekta “Suzbijanje porodicnog nasilja.
Broj punoletnih prijavljenih lica koje su činile nasilje u poredici 2004 godini iznosio je 1009 dok je taj broj u 2008 iznosio 3276. Prema zvaničnim podacimaevidentiran je porast broja osuđenih punoletnih licaza krivično delo nasilja u porodici u 2004 god. 374 punoletnih lica osuđenih za krivično delo nasilja, a u 2008 god. 1681 lice.
Jedino sadejstvo raznih činilaca društva može da doprinese ublažavanju , iskorenjavanju ovog problema u dužem vremenskom periodu smatra ministar Ljajić. Ono što ministarstvo rada i socijalne politike čini jeste stvaranje partnerskog odnosa lokalne zajednice, kao i to da institucije naročito pravosuđe i policija budu efikasnije u procesuiranju svih oblik nasilja u porodici.
FIZIČKO NASILJE čini 70% i to su po pravilu najekstremniji oblici nasilja (prelomi ruku, prelomi nosa, povrede glave, izbijanje zuba).U ovoj kategoriji su i slučajevi fizičkog zlostavljanja žena u toku trudnoće i periodu dojenja. Žene se ponekad jave i da bi ostavile dokaze da su zlostavljane u slučaju da im se nesto desi.
PSIHIČKO NASILJE je drugo po učestalosti nasilja koje se prijavi. Treba dodati da se žene koje trpe fizičko nasilje trpe istovremeno i psihičko nasilje, dok u obrnutom slučaju to ne mora da bude slučaj.
SEKSUALNO NASILJE često prati i fizičko i psihičko nasilje, a u većini slučajeva ti oblici nasilja se čine zajedno.
Nasilje najčešće čine supruzi, bivči supruzi i vanbračni partneri i to u 78% slučajeva. Na drugom mestu su sinovi 9%, a na trećem očevi 4,2%.Ćerka se u ulozi nasilnice javlja u 2% slučajeva, dečko u 1,8%, a majka i svekrva u 1,6%.
Odnos nasilnik-žrtva ima veze i sa godinama žene. Nasilje od strane partnera najčešće trpe mlade i žene srednjih godina, dok nasilje od strane sinova je karakteristično za starije žene (preko 60 godina), a nasilje koje čine očevi odnosi se na vrlo mlade žene, devojke.
NASILJE NAD DECOM čine i očevi i majke, međutim sama deca nasilje vrlo retko prijavljuju jer ga ne prepoznaju. Nasilja nad decom ima mnogo više nego što se pretpostavlja i najčešće ga prijavljuje komšiluk i rodbina. Svako nasilje u porodici u kojoj ima dece je i nasilje nad decom bez obzira da li su mu deca neposredno izložena.
Izloženost žena nasilju ima duboke korene u patrijahalnoj strukturi društva i tradicionalnoj podeli polova. Promene u javnom životu, poput rata, nemaštine, gubljenja zaposlenja, u značajnoj meri uticu na odnose među ljudima i pogoduju nasilju i u porodici i van nje.
