Zahvaljujući projektima Romskog centra za demokratiju i Doma zdravlja Valjevo, pokrenuto je rešavanje problema zdravlja romske populacije koja se dobrim delom i ne nalazi u sistemu zdravstvene zaštite. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 350 Roma, a istovremeno je u romskim naseljima obavljena je promocija zdravih stilova života i radionice za tuberkulozu, HIV i maligne bolesti.
Problem zdravlja romske populacije nije samo u diskriminaciji, već pre svega u njihovoj neinformisanosti i neprosvećenosti. Oni ne znaju svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. pa mnogi i zbog toga nemaju zdravstvenu knjižicu.
Romi najčešće oboljevaju od povišenog krvnog pritiska, astme, gastritisa i bolesti urinarnog trakta, međutim – 42 odsto Roma ne zna zdravstveno stanje jer u poslednjih godinu dana nisu išli kod lekara. Zabrinjavajuće je da trećina smatra da ne može ništa učiniti za svoje zdravlje. Katastrofalan je podatak da među anketiranom romskom populacijom ima 66,8 odsto pušača, a među njima čak 10 odsto prvu cigaretu pripali u uzrastu 8-10 godina! Oko trećine Roma ima problema sa alkoholom i zavisnošću od narkotika.
Uslovi života i ekonomska situacija znatno utiču na zdravlje Roma. Više od trećine pije bakteriološki neispravnu vodu (primer: naselje Balačka u Brankovini), kanalizaciju nema 63,5 odsto, a toalet 66,2 odsto. Osim što su fokus-grupe pokazale da Romi ne brinu o svom zdravlju, na to utiče i frapantna nezaposlenost koja iznosi 93,7 odsto i stoga ne čudi da mnogi Romi nemaju zdravstveno osiguranje, dok prosečna zarada od sezonskih poslova iznosi oko 17.000 dinara.
Jedna od tema istraživanja bilo je zadovoljstvo zdravstvenim uslugama gde su najčešći razlozi za nedovoljnu kontrolu zdravlja: udaljenost od Doma zdravlja 5 km i više, visoke cene lekova i cene pregleda. Negde oko trećine Roma nezadovoljno je odnosom lekara prema njima, a preko 45 odsto odnosom medicinskih sestara.
Zaključak istraživanja je da zdravlje Roma nije na listi prioriteta – ni romske zajednice, ni romskih udruženja, lokalne samouprave, zdravstvenih ustanova, medija. A preporuke na osnovu istraživanja su: pojačano informisanje, edukacija, preventivni pregledi, da romske NVO javno zastupaju pitanje zdravlja Roma, senzibilizacija zdravstvenih radnika za prava Roma, uloga Grada na poboljšanju higijensko-epidemioloških uslova i zapošljavanja.
