Poslovanje u Srbiji opterećeno sa čak sedam hiljada raznih propisa koji privrednicima nameću nepotrebne i duge administrativne procedure, ali i troškove, a državi snižavaju konkurentnost.
Složeno i skupo poslovno okruženje glavne su kočnice ekonomskog rasta Srbije. Da bi pojednostavile procedure i stvorile povoljan ambijent za poslovanje, državne institucije su se, uz podršku ekspertskih nevladinih organizacija, latile reforme propisa i poslovanja.
Cilj je jačanje konkurentnosti privrede na domaćem i stranom tržištu, smanjenje administrativnih troškova poslovanja za najmanje 25 odsto do 2011. godine, ubrzanje i smanjenje birokratskih procedura i poboljšanje međunarodnog rejtinga Srbije.
Vladina jedinica za sprovođenje Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) prikupila je informacije i došla do podatka da u Srbiji postoji blizu 7.000 raznih propisa, od čega oko 3.000 neposredno utiče na privredu. SRP će analizirati oko 1.800 propisa i do 15. decembra vladi dati preporuke za njihovu promenu ili ukidanje. Ova analiza neće obuhvatiti propise koji se bave poreskim i carinskim stopama i međunarodne sporazume. Učešće privrede u tom procesu je od suštinskog značaja za uspeh reforme. Andrea Marušić, rukovodilac vladine jedinice za SRP, apeluje da se privrednici uključe i daju svoj doprinos. Jer slična akcija koju je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, anketirajući privrednike koje te prepreke najviše sputavaju i koštaju, pokazala se kao dobra. Vlasnici malih i srednjih preduzeća i svi koji posluju u Srbiji do 15. juna moći će da dostave svoje primedbe Agenciji za privredne registre i Jedinici za sveobuhvatne reforme
Kao rezultat ove reforme trebalo bi da usledi uvođenje jednošalterskog sistema poslovanja i principa da „ćutanje administracije znači odobravanje”. Umesto da šetaju od Agencije za privredne registre (APR) do Poreske uprave, a odatle do Fonda PIO, uvođenjem jedinstvenog šaltera privrednici će sve to moći da obave na jednom mestu. Oni će se u procesu registracije obraćati samo Agenciji za privredne registre, a ona će elektronski završavati sve druge procedure neophodne za registraciju preduzeća ili privrednog društva.
Tako će se izbeći plaćanje taksa, popunjavanje formulara i čekanje na svakom od navedenih punktova. To bi za državu, prema rečima Zvonka Obradovića, direktora APR-a, značilo manje troškova, jer će biti potrebno manje radnika, a i uštede na papiru nisu zanemarljive.
Koliko god se trudila, država ne može sama da sprovede reforme. Jer da bi otklonila problem, ona mora da zna šta privredu tišti. Zato je uspostavljanje dijaloga između privatnog i javnog sektora ključ reforme.
Tek kada privrednici počnu da se udružuju i da sami zastupaju svoje interese, mogu da se nadaju boljim uslovima poslovanja,.
