U razvijenim zemljama jedna od pet odraslih osoba pati od sindroma nervoznog debelog creva, a u Srbiji od ovog poremećaja varenja pati od 20 do 30 odsto odraslih stanovnika u gradskim sredinama. Zašto neki ljudi na stres reaguju stomakom, nauka za sada nema odgovor. Sindrom nervoznih creva najčešće pogađa osetljive osobe, često perfekcioniste, kod kojih se simptomi obično probude u uslovima pojačane psihičke napetosti, odnosno stresa, objašnjava dr Radoje Petrović.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, povezivanjem simptomatskih epizoda sa periodima životnog stresa i emocionalne napetosti i isključivanjem drugih bolesti koje mogu da se ispolje istim ili sličnim simptomima.
Veliki problem je što se pacijenti stide ovog problema, nerado odlaze kod lekara po pomoć, pa se zato dijagnostikuje samo 10 do 20 odsto obolelih. Statistika pokazuje da se lekaru dva puta češće obraćaju žene, ali to ne znači da ova bolest češće napada žensku populaciju, već da one otvorenije pričaju o ovom problemu. Kako je bolest povezana sa stresom (koji danas nije lako izbeći), u lečenju je neophodno pokušati smanjiti stres.
