U vremenu u kome živimo nije lako opstati. Ratuje se bez razuma, a posle njega ne postoje pobednici samo žrtve, patnja, bol, ogorčenje. Opština Valjevo ima 81 trajnog ratnog vojnog invalida, ali i više od 40 porodica koje su u ratovima 90-tih izgubile nekog člana.
Njihovi problemi su i veliki i mali i neophodno je da se preduzme bilo kakva inicijativa kojom bi se obezbedila neophodna stambena i radna sigurnost ratnih vojnih invalida i porodica poginulih.
Deo svojih problema članvi Udruženja boraca ratova od 1990. odnosno porodice poginulih boraca izneli su i danas predstavnicima odbornika u Skupštini grada. Jedno od najvažnijih je da se jedan broj porodica konačno useli u dodeljene stanove za koja su im već uručena rešenja, ali i da im se omiguće olakšice predviđene odlukom skupštine o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica poginulih.
Udruženje boraca nastaviće da insistira na izgradnji spomenika u centru grada za sve poginule borce u ratovima 90-tih, ali i za one koji su poginuli u mirnodopskim uslovima. Upućen je i apel da se prema porodicama poginulih lokalna samouprava odnosi sa više poštovanja i da ovi ljudi više ne žive na marginama društva.
Vremenski se udaljavamo od ratova i nesreća iz naše prošlosti, ali ne treba ih zaboraviti. Država ne sme da ostavi ove hrabre ljude po strani i mora pronaći razumno rešenje za njihove potrebe. Svako je nešto izgubio, neko manje, a neko sve. Poginuli borci i ratni invalidi su deo onih ljudi koji su učinili sve da ova država opstane, sada je na državi da im se oduži.
