Unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji jedan je od načina da se smanji zavisnost zemlje od uvoza energenata, posebno gasa i nafte, koja trenutno iznosi oko 42 odsto.
Stanje pokazatelja energetske efikasnosti u Srbiji je takvo da smo mi, uslovno rečeno, prilično iza najrazvijenijih zemalja sveta, pre svega EU, a u nekim segmentima i iza njenih novih članica i nekih zemalja u regionu, sa kojima, ipak, delimo iste probleme i načine kako da ih prevaziđemo.
Takva situacija je razumljiva, s obzirom na to da se evropske zemlje time na sistematski način bave od sedamdesetih godina prošlog veka i perioda prve naftne krize, a Srbija tek od pre četiri godine, kada je i osnovana Agencija za energetsku efikasnost.
Energetska efikasnost veoma je važna, kako bi se osigurao održivi razvoj. Srbija je u prošlosti bila rekorder po neefikasnom trošenju energije. To je takođe veoma važno za budućnost Srbije u Evropskoj uniji, koja do 2020. želi da smanji upotrebu fosilnih goriva za 20 odsto.
U Srbiji je najveća potrošnja energije u stambenim, poslovnim i komercijalnim objektima – skoro 40 odsto, a u oblasti industrije i transporta potrošnja je oko 35, odnosno, 25 odsto.
Ustanove u Srbiji mogu da uštede oko 50 odsto novca za električnu energiju i grejanje ukoliko se rekonstruišu po principima energetske efikasnosti.
