Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistocnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišcanski narodi na istoku.
Vernici joj se obracaju molitvom za pomoc i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke cesto se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujuci da ce im zaleciti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rodena u Epivatu, pri kraju desetog ili pocetkom 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljenickom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio andeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeci, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, dogadala su se cuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konacno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
